Topola

ипак склопи да сматрамо да je иеки датч пуд истинит, ту онда говоримо о неком уверењу, о некрм веровању. Код знања •нема смисла говорити о ступњевима интензДтета, јер je оно управо највшпи степен држања нешто за нстинито, који не допушта даље гра.дфање. Ајш вера и уверење су нам дати у разним ступљевима јачжне. Ми можемо веровати са мање или внше чврстшге, и можемо бити вшпе или мање уверени. Ако се запитамо, шта je са психолошком природом вере и уверења, онда нас већ чињенида, да je ж једно н друго интензивно градирано, наводи на мишљење, да ту имамо посла са ос ећањима а не са процесима мишљења. У томе нас још поткрепљује то, што je контраст веровања. сумња, свакомс од нас позната као стање осећања. На питање. под којим условима постају та осећања. није тешко одговоритн. Осећање веровања или уверења јавља се онда. кад смо свеснж, да се суд потпуно слаже са нашпм ранпјпм искуством. са нашнм гледањем на свет. Не верујемо суду онда, ако се ггротивп свпма нашим ранијпм искуствима, ако нисмо у стању да га у нашу слику света, у наше гледање на свет. Најжешће душевне борбе често су последпце таквих нових судова, на које наилазимо. Дуго се тако није поклањала вера тврдњама К о пе рник овп м, јер се свет био навикао да сматра библију за ауторитет и у научшш литањлма*). Природно je, да се у току развитка мора деситн, да се судови. које су раније уопште сматрали за истините, покажу као нетачни. А такви су се судови махом већ билж кондензовали у појмове, са којпма се свет навикао да оперипш. А када судовп нису впше истшшти, не могу се ни шјмови вшпе сматратп као стварни дентри снаге. Када су на пр. у првом веку многобошци прнмнли хрпшћанство, у њиховим су очима раније обожавана божанства нзгубпла с.воју реалност. Хемнчарн у седамнаестом п осамнаестом веку тврдо су веровали у реалност флогистона, једне матерпје, за коју су држали да се налази у свина'залажпвлм материјама. Када je потом Лаво азј е тачно објасшхо процес сагоревања, тај je појам изгубпо своју вредност, а флогистон своју реалност. Према томе се ствара једно срество мишљења аналого појму истиие. које означује однос појма према стварностп. То срество назпвамо појмом егзистенцпје. И о њему се у повије време често расправљало. дајући повода за многу контроверзију. Мп сматрамо

*) Даље о томе впдп: Urteilsfunktion, 198 ff.; Lehrbuch der Psychologie. 5. Aull, S. 123 ff.