Topola

91

Њему су напротив ствари око њега само поводи за покрете _§а напад и одбрану. Што не изазлва такву реакцију, то на томе ступњу за свет нпкако и не постојп. Ако хоћемо Јасно да формилишемо ову чињенжцу ~Ш 'становишта наше потпуно развлјене свести, онда можемо рећи: Прлмлтлвнл Je човек свестан само в а ж н и х бнолошких обележЈа ствари. То значл: у прнмитивном стању опажа човек само оно од чега непосредно завлси одржање његовог жпвота. Неће то рећи, да он апстрахује од осталих обележја стварп. не: њему су та обележја потпуно непозната. Скуп важннх биолршких обележја неке стварп означллл смо раннје као њену типи чн у предс тав у. Она Je очлгледна л у жсти мах репрезентативног карактера. Наиме, сви предмети са тим .ознакама побуђују ме на исте реакциЈе, а »на шта се на исти начин, Јзеагпра, спада под псти поЈам« (Ernst Mach. Wärmelehre, S. 416). Типична представа. коЈа Je тако постала, претходница логжчкога појма, садржп дакле и Један важан содијални моменат. Човек Je несумњиво започео као животнња која живи у стаду, и све док остаЈе потпуно такав, реагира на околне појаве-слепим днстинктивним лодражавањем тако, како влдл да реаглраЈу други. А од тих се реакцлЈа ствараЈу код' поЈединаца типлчне представе облчних предмета. Дакле : тлпична представа нема баш нлшта лндивидуално одређеног ни лндлвлдуално обоЈеног. Напротив, она представља, са своЈлм добро утувљеним реакдионим тенденциЈама, влслну прллагођавања на просечну околину, до коЈе се дотпчна група људл до сада уздигла. Типична Je представа дакле лсто тако содиЈално згушњавање. Опште у њоЈ, то je оно биолошко опште. које je утврђено социјалним згушњавањем. Важан Je корак у даљем развлтку концептивног мпшљења учжњен појавом језика. Тпме што се Једнаке или сличне ствари означавају истим именом, добија и оно што Je заједнлчко код н>их такорећи своје тело и своју кристализациону тачку. На тај начин постаје могуће, да се искуства, код стварл, натомилаЈу у поједлне речл и држе спремна за употребу. Појам речп, којл Je тако постао, Јесте нешто екон-омски опште, што опет садржи у сеои Један врло важан соцлЈални фактор. Свл који употребљуЈу исти Језик разумеју ту реч и употребљавају je на сличан начил. Искуства, згуснута у појам те речи, јесу дакле ншхово заједиичко добро, л сваки појединац има удела у њему. Дакле Je и појам речи содијално згушњавање, што му даје чврстлну л што га чини аЕтивиим. И ако се садржина појма Једне речи, како кад према новлм искуствима, стално мења. то се та промена ипак врши споро.