Topola

тако, да за извесан жростор времена, у ком социјадне прилике не трпе велжке жреокрете, може бжтж говора о жекој релатжвној стабжлностж код значеља речж. • Тжжжчна дредстава и дојам вечж cv сожитална згушњавања. Оба означују степен прилагођаваша п укупно шжуство једног људског стада. На том ,ступњу развжћа жоједжнац je жсто тако соцжјално везан у своме мжжгљељу као ж у својој вољж ж делању. За сваког je жстжнжто оно, v шта свж верују, у чему се свж сдажу. То важп за емжжричко жросуђивање околжога света, као ж за религжозне ж магичне представе. На жржмер, пржмжтжвнж' je човек жсто тако тврдо уверен да je свакж смртвж случај дело неког деможа илж чаробнжка, као што je, рецимо, увереж, да урма носж плодове. Можда бж чак, он држао. да je жре могућа жромена у емжиржчком свету, жего лж у религиозжом ж магжчном. Тек нж најопжжљжвжја чулна опажања жжсу у стању да поколебају веру жржмжтжвнжх људж у чаробну моћ врачара ж вждара. Тако јако утжчу соджјална згушњавања, жод чжјжм се _уплжвом жалазе же само жржмжтжвнж људж, већ ж далеко жажреднжје- групе људи ж то, у много већем стежену жего жхто су тога свесжж. Ова се безусловна власт соцжјалнжх згужЕњавања ружlи тек тиме, што се у току културног развжтка жсконско људско стадо делж у класе, сталеже ж звања. Заједнжчкж жжвот у селима, жа оида у вароппгма, ствара сложенжје услове за жжвот, што жеминовно водп шжрокој жоделж рада. То водж јаком диференцжр ањ у. ижт ер е са, а ово пзазжва одговарајуће джферендпрање карактера. Поједижац je сада жржморан да улази у утакмжду са својжм друговжма по жрофесжјп, трудећж се да се у све комжликоважжјој заједжждж одрзсж. Борба, која je тако настужжла, будж у људжма жотпуно жове душевне сжле. Стварж се сада гледају са новжх стажовжшта; откржва се, да мижшења, наслеђежа предааем као социјална згужхњавања, же могу да жздрже жожовнн испжт, ж. тако жоступно траджцжја губж своју обавезну снагу. Човек, којж je дотле жржжадао стаду, развија се у самосталну карактержстжчну лжчжост, која жолаже право жа себе. Поједжнац жостаје незавжснпјж од наслеђежог морала, од жаслеђене вере. Постаје самосталан у одређжвању свога цжља, у свом хотењу, жа жрема томе н у свом мжшљењу. Напоредо са овжм развжтком човека из соцжјалне стеге ка ј жнджвждуалној самосталностж збжва се ж нажред ожжсанж жреображај појм аж ст и не, ж тек се дажас разуме у свој својој важности. Све док мжшљење дела само својжм соцжјалжжм згушњавањнма