Tragom života i nauke

“

| | | | | |. |

УЗРОЦИ ЕВОЛУЦИЈЕ 25

у себи главни узрок своје еволуције. Она је, у главним цртама бар, већ у потајном стању у организама који еволуирају, а сви они чиниоци којима је еволуција приписивана могу у најбољу руку само утицати на ту еволуцију, али јој никако нису ни узрок ни покретач. Не може се схватити да су физиолошки механизми и анатомска грађа постали нагомилавањем случајности, па ни онда кад би биле свесно пробиране; или да су производ утицаја средине на коју не би реаговала једна унутрашња моћ у којој управо треба тражити загонетку еволуције. Такви чиниоци могу бити узрок променама живога бића, али не и његова постања; они могу изменити какву творевину која већ постоји, али је не могу саградити. Њима се може приписати дужина жирафина врата, родиних ногу, и томе слично, али не архитектура костура и јетрине радње, на пример..

Последња по реду теорија о еволуцији, мутационизам, која се оснива на најдубљим чињеницама које је наука о наслеђу дала у најновије време, која је тако рећи прстом додирнула материјалне носиоце наслеђа и његових закона, долази до закључка да је еволуција чисто унутрашњег

" порекла, не тражећи му спољашњег потстрека као

што то чине дарвинизам и ламаркизам. Еволуција би се састојала из низа скокова, мутација, т. |]. наглих промена које се у току нараштаја животињских и биљних врста појављују. Такве мутације, нагле промене особина потомака какве живо-