Tragom života i nauke

26 ТРАГОМ ЖИВОТА

тиње или биљке, познате су у великоме броју, и сваким даном, тако рећи, откривају се нове. Оне почивају на променама оних честица које у сполним ћелијама преносе наслеђе. Али шта је узрок тим променама Мутационисти их не приписују спољашњим утицајима већ случају, који по закону вероватноће, осим склада свих оних чинилаца који је потребан за пренос наслеђем особина предака, даје и такве склопове, у одређеноме проценту, који потомцима дају какву нову особину.

По признању самих присталица мутационе теорије, мутације могу објаснити еволуцију у границама великих група живих бића, али им се не могу приписати разни типови организације и устројство физиолошког функционисања: „Изгледа, вели један биолог који мутацијама придаје највећу улогу у еволуцији, да у томе питању теорија мутација наилази на праву немогућност". У кратко, мутационизам нам казује да ни оне слабије промене, мутације, које не значе много по еволуцију кад се има у виду њен шири обим, да ни оне не могу бити приписане спољашњим утицајима, већ да им је порекло у самоме живоме бићу, и, на другој страни, да се само за њих може утврдити то порекло, јер су везане за материјалне промене, микроскопски видљиве, грађе једра сексуалних ћелија. Прави проблем еволуције живога света остаје загонетка. Мутационизам, који је необично обогатио науку о наслеђу, више је одузео него што је дао нашем знању о узроцима еволуције: одузео