Tragom života i nauke

ПРИЛАГОЂЕНОСТ ЖИВОГ СВЕТА 43

учешћа организмовог вођеног потребом, жељом

"или покушајима његовим да се по води креће, без

обзира на то да ли је та направа постала нагомилавањем случајних аномалија, или на кој други начин. Хоћемо то да кажемо, да су права прилагођавања она, која не происходе неодољивим својствима материје, као што кап воде узима сферичан облик, већ која имају најпре да буду изграђена у некој сврси или потреби.

Тако схватамо прилагођавање, кад велимо да је већ жива материја у основном своме облику једна многострука и дубока прилагођеност. Основне особине живе материје почивају на односима њеним са средином. Ти односи такве су природе, да не потичу непосредно из особина онога што жива материја размењује са средином, већ изгледа да је жива материја подешена, прилагођена нарочитим механизмима на искоришћавање и размену онога што јој материјална и енергетска средина могу дати. Механизми живе материје, који су далеко најсложенији од свих механизама које налазимо у живих бића, основани су, или боље рећи, прилагођени су на физичку средину живота, али не проистичу из ње; као што је парна машина саграђена из онога што је човек нашао у природи (гвожђе, угаљ, вода...) и подешена према физичкој средини, али није потекла из ње, већ управо из савлађивања препрека које је она постављала људском уму.

Као год што проблем еволуције не почиње од трунке живе материје, која у ствари има за