Tragom života i nauke

44. ТРАГОМ ЖИВОТА

собом сложенију еволуцију од оне која ће је одвести до најсложенијих живих облика, тако ни прилагођавање није почело тек са морфолошком еволуцијом живе материје, која је већ на највишем ступњу прилагођена.

Што више докучујемо о основним особинама живе материје, о грађи и функционисању ћелије, то се велики проблеми постанка, еволуције и прилагођавања живих бића све више губе у даљој прошлости.

Можда је порекло живота много даље него што то обично замишљамо.

Замишљамо да је развој живота на Земљи појава која се сад први пут дешава, или бар која нема везе са сличним појавама, ако их је игде раније било. Ту додирујемо једно питање без икаква ослонца, али се ипак не можемо отети извесном размишљању.

(Осим Земље, друге планете изгледају мало повољне развитку живота. Меркур нема атмосфере, и док је на његовој неосветљеној страни температура у близини апсолутне нуле, на другој страни је температура између 300 и 450%. На планети Венус клима не искључује могућност живота, на њеним половима бар; али у њеној атмосфери изгледа да нема кисеоника. На Марсу, са чијим становницима неки покушавају да дођу у везу, средња температура на његовој површини била би, по Миланковићу, — 17". На осталим планетама температура је