Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 89

Разабрах из твојих горко топлих речи, Сурово речених благим, меким тоном,

Да ти душа и сад поклонички клечи Пред негдашњом сликом у сећању -боном.

У том крај нас мину госпа једна знана, И још из далека безбрижно ускликну: „Гле давнашња љубав не рђа!“ и рана Двају крв румена у лица нам шикну.

Као нож ми оштри та реч срце згоди. И у њему једна искидана жица Затрепери снагом оркана по води;

И оживе једна пригушена клица.

У души ми се диже у мах исти Поклич и вапај: између нас мутно Визија среће мину, и њен чисти Лик изгуби се безнадно, злослутно.

БНКИЉОЕ.

С последњим листом крвљу исписаним, Ја склапам књигу тегобе и бола. Сврши се драма младости свечаним Погребна марша акордима мола.

Збогом нејасни снови скорих дана, Надања ведра, узвишене тежње, Вечери млаких маштања лагана

И бурних ноћи непобедне чежње.

Осаме драге, смеле мисли, збогом!

·Покров је преко свега пао -бео. + Удес је најзад победоичком ногом

Смрвио мене и свет снова цео.

Са кобном сенком једне смрти. ране, У души пустој што под болом грца,