Trenut večnosti : pesme

Зи

Преко Љига, Колубаре, Ко зечеви преко снега; Без застоја и одбране, Аустријска војска бега...

Српски борци смело јуре, И не жале своје крви; Не жале је, јер је с њима

Краљ, Велики Петар Први.

И Краљ, препун усхићења, (Са уморног коња сиђе;

Дужност му је света, рече, Амбулансу да обиђе...

Упути се старом борцу,

За слободу и за славу; Упути се рањенику,

Коме зрно проби главу...

Тешка рана, са ужасом, Без помоћи и без лека; На постељи смрт ледена, Рањеника скоро чека...

И Краљ приђе самртнику, Са погледом пуним јада; Али, овај позна Краља:

„Господару, где смо сада...

— „Ваљево смо заузели, Господари ми смо свега; Потучена и под срамом, Аустријска војска бега...“ Сад самртник главу диже, (Са узвиком болне силе: „Нека живе Краљ и народ, (Отаџбине наше миле!...