Trenut večnosti : pesme

37

Док сирене морске . За Србијом плачу...

Нигде никог свога, Без вере и нада, У недоглед блуде Моје мисли сада...

И кроз страшне снове,

Што ме даве... гоне... (Слушам тужне звуке

Како звона звоне...

Не звоните више,

Чујте гласе јаче .. Отачбина моја

Уздише и плаче... Крф 1916.

ЈУ

Далмацијо мила.

Узбуркано море

Комеша се... пени... још бурније мисли

Боре се у мени...

А далеко... тамо... Где авети стоје, Од којих се данас Ни деца не боје:

Немири се чују, (ООрлу ломе крила; Ти, поносно стојиш, Далмацијо мила!...

1 Штампана у Сплиту 8.ЛХ. 1920.