Trgovinski glasnik

тдцништво Н пПчаалопа 6а. \» ТЕЛЕФОН Л90 иа *в огласинл. I/ . .гал 1 СМ. Ч ! :т ,'Псл 0 15 аин. . ;.И ОГ.1АСИ ПО ПОГОДбв :еплапвиа писма «8 примају се ЕДАН 6Р0Ј 10 пд

ОРГШЈ БЕОГРаДСКЕ ТРГОВЗЧКБ 0МЈ1ШИЕ

»ШмоИ С6АКИ ДАН СЕМ ПСНЕДЕСНИКА л ААИА ПО ПРАЗНИКУ |-тл.! ?л србкју: ■јл годину лиг. 24. 1А АУСТРО-УГАРСКУ КРУНЛ ЗП *Л ОСТА..С ДЕ' л.; ФР. 30. РТКОЖН СР В8 БПа!!Т!т 'ЕДАН 5РПЈ10 пд

:РОЈ 127.

'Ј50ГРАД, ПЕТАК, 13. ЈУНА 1914

ГОДИН.А XXIV.

рУПИјЛ И А.УГ,1Р(1-.УРАР(ЖД А >’ СТ Р И Ј° М - били С У то гломазни турска мореуза (Босфор и Дарда- такне, пробудиће демона нацио луџли руски батдљони који створише ред неле). налнога рата. у Маџлрској. Стари џин руски га Једно време нзгледаше, да је С другп- пак сгране, у Аустрији

и л и

шта каже прфвсор Митрофанов. ј аше очинска осеНања Према такој Русија, уплетена у послове на сред- су се искрено нарогушили због младом, лепом господару аустриј'њем и далеком Истоку, била на пзузетног положаја јеврејског наЛ скоме; побуњени Маџарн вређали путу да заборави свој најживот- рода у Русији. Није му овде меИ шт0 ; е Њаплно- политика јр ° У његове ( ца Р Николине) леги- нији зада^ак; а по тајном и отво- сто за надугачко изјашњење о оЈ * А ‘ 1 Г тимне појмове; Пољаци у Русијп реном интервеицијом Енглеске би вом капиталном питању; оно поједцу с то-том У(-е-т^ В л\ ич П г,аЈ понашах У се С У МЊИВ0 — крат-јбрутално одбачеиа од Псрсијског требује расправу за себе — али -■г>; >' •• ’ р м , •. . д'Д 1 , ко речено: дошло је до Вилагоша,-. залива и Жутога Мора — она једио стоји као факат; да је јеводв јн, Ј р су у.нја п }г.три]а одатае се пошло до Олмица.... докјсе виде опет ограничена ЈГППЧ ПУГП ППРМР ИУ^ПР 1Р11 НПГ ЧЛ- . I ~

кроз дуго ореме има.че Једног за- „ ајпосле ие дође ннји Једннчког непри,агељз. наиме /ур -' Тим Кр „ мск ,; м р' ом бешс спу . т . и< ску. Ч!!сто као нека басна звони у двадесетом веку, да су Османлије икада могле биги опасне Али пре двсста година бмла је горка збиља имати с њима посла, и да је Кара Мустава имао колико то лико војсковођског талента (при опсади Беча) отишли би у ништа и јуначка дурашност Немаца и брп | љантна бравура Пољака. У ово исто време патила је Русија неисказано од пљачкашких испада Кримских Татара, ових „паса великог султана". Природна по следица овога стања био је савез, и савез се тај одржао дуже од једног столећа. Целог свог живота био је Петар Велики веран савезник Аустрије; под царицом Аном обе су државе водиле заједнички рат противу Турака; оружно братство постаде још тешње за трајања седмогодишњег рата, када су Лаудонови гренадири и Салти ковљеви стрелци сједињеним силама Прусе Фридрика Великог до ноге потукли код Куперсдорфа. Још су тешњи били одношаји из

победилаца и неизгладиму мржњу међу Јусифа II и Катарине П, ка-. од С тране побеђених, који, као да су они покушали да остваре што у Ве :< у таквим приликама чуг<ени „грчки пројект“, можда;^ ива> К р ИВИ цу свога пораза бацају на другога. И до данашњега дана, сваки поле образовани човек у Русији ће поменути „аустријску незахвалност и псрфидију“ кад год се у разговору помене дунавска монархија. Како увек масе народне инстинктивно осећају оно што треба, омо право: детињасто је наравно говорити о „перфидији и незахвалностџ“, али истина лежи ипак у томе да је суиротност интереса овом приликом изашла иа видик, на блештећој светлости. Ова супротност имтереса с вроменом могла јс постати само оштрија. Година 1866 игра овде, на аустријској страни, одсудну улогу. Пре је велика хабзбуршка монархија имала друге вештине, кроз које је она могла да испусти своје сувишне силе, наиме Италију и Немачку. Бизмарк јој је (1866) препречио оба та пута, и од тада је Аустрија осуђена да свом својом снагом наваљује на — Балканско Полуострво Русија, свесна опасности, повећала је и свој притисак у истом правцу, и што се више увећаваше народо - насељење у Украјини (Малој Русији) и што су обрађеније и богатије постајале некадашње пусте сгепе, што је значајнији био извоз из руских (цр номорских) пристаништа у толико

Кримским Ратом Оеше спу штено у гроб лепо пријатељство и изби на све стране аждајско сс ме. Тесна п узана постаде Мајк; Земља, сувише многобројни синови њени, који се почеше свађати око плена, који некад изгледаше неизмеран! За историка не вреди нп једнога гроша цео разговор о „аустријској неблагодарности“ у годпнама 1853 и 1856. Али са гледишта прзктичне политике, држање Буолово (аустр. канцелара) било је „горе него злочин — оно је било једна погрешка.". Аустријски је министар заборавио прву заповест божанствепога Макијавела, наиме ону: да једног непрпјатеља ваља или са свпм уништити или ако зато нема никаква изгледа, онда гледати те га учинити својим пријатељем, но ни| ^ Ј ■ г 1 1 шке државе, уништење Балканског у ком случа у не ваља га узалуљ р ’ Ј . А . г? „ : савеза, и што |е на|главни 1 е, верунити. у л је пр вц }' ј .. помоћ „Либелунга са Шпреве“ прогиву овог правила и његова 1 ” Ј р „наоружана неутралност 11 донс;:а му је само нефермање од страш.

на свој рејство у Русији јуристички запозадатак. стављено. Сасвим је појмљиво да Тако стој'6 сад у претећој бор- Јевреји у иностранству једно такво беној приправности две.велике др- запостављање своје браће руској жаве притешњене једна уз другу, вла Д и стављају у рачун са зелена једном парчету, нестрпљиво нашким интересом, и пошто је треперећи и болно се мувају у дневна журналистика у западној ребра, не смејући ни једна ни Европи сасвпм у јеврејским рукадруга да попусти, јер је за обе ма * °нда се и јавно тамошње мњелевлнтинско питање жнвотно пита- ње > У погледу ове стране руског ње. Веома мирољубиве владе :а живота, па дакле и према самој обе стране поштено се труде да1 Вусији, држи врло негативно.^ Узнзнађу компромисе; алп сав тајјвипи: „слобода, једнакост, браткрпеж пореклом из Морцштига, 1 ство - врше још своје старо мађиБухлсве и како се већ свз та ме-ј онично ДСЈ етв °- „Јевреји су гоњеста договарања зову, бпле су само ии “> и онда се излива чптава подетињасте палијативе, којима се плава гњсва над „варварском, нико не може обманутн,и које су се м Р ачном > козачком“ и т. д. рупри свакој кризи показале као ле- еком државом! кови који не помажу. Мислим да није никакво преС једно на друго, Аустрија је те Р ивање - кад се Р екне - да се У при овој трци умакла за коју „ду- АустриЈи, у пространству великих жину носа': њена анексија Босне! на Р°™ м . има 0 Р У СИ ) И од и Херцеговине, оснивање арбана- п Р нлике ™) п0 1 ам ' какав «У ша

најпаметније решење истачног питања које је онда могуће било. У то време је пространа била Мајка Земља, и сувише мали беше број деце рода људског, која су гамизала по земљи, и мислило се да ће за све апстите бити свега у изобиљу, и сваки ће се сит најести на плену турскоме. Рат, по веден, испаде несрећно по Аустрију, док је Кагарина 11 границе Ру сије помакла до Дњестра. Али времена нису била таква да су се обс земље могле непријатељски гледати. Прво нужност, да се не' да да се пригегну Пољаци, а за тим, допније, времена револуције и Наполеона I свезала су све чвршће везе. Оба су пријатеља (Русија и Аустрија) били потучени на Аустер лицу, оба, доцније, продреше у освојени Париз. Пријатељство поче да добија јед ну романтичну прту „Света Алијансија“ освешта братство свих европских суверена и Метерник и Александар 1. беху два главна стуба овога мистичког политичког светилишта. На овај олтар је Русија шта више принела крваве људскс жртве: Александар I упусти Мусломанима своје једноверне, побу њене Грке, јер су се они подигли били противу свога „правног" господара. Никола 1„ и ако са одступањима, у главном је одржао нде

Јесу активе, којима руска дипломација нема шта особито насупрот да стави, сем оно нешто осакаћених јој нридобитака из го дине 1878 и победе из године

љиви листови тамо често популарисали: стоји намрштени џин.крут и непомичан, у широким панталонама, са зеленим кафтаном и са овчпјом шубаром на огромној глави, измахујући нагајком (канџијом) и дивљачкп, као људождер кљоца зубима, што су му испод ње-

1912 и 1913. Но све је ово по- гових »акострешених жутцх бр;ао кртице; иза мирољубивих вла- л0ва да, стоје незајаж внви ' економски Но понављам: т0 С У сам0 Д РУ* захтеви обе мно. тлаве државе, и гостепена питања ' К0 Ј а не М0Г У ни слепо следујући св ше неварљивом шт0 пргсуднти, ни што зауставити. инстинкту, помичу се једне према Па шта ће онда биги крај прадругнма сплне масе народа. ве песИе о левантинскоме рату? , г . . ^ . Рат, раис до забодања голог ноКад јс бурпо време, увек избца п р 0титику у г руди; рат на на ивипи таласа оела пена; ст с ^ ранеЈер иза ' Аустри]е је историЈСким покретима народ ™* 1ројч ' Саве Ј 3 а иза Русије је маса - Ј авља ЈУ сс У век . секундарне; у ро ј ни Споразум, сваки са свопојаве, ко]е махом наЈвише и па- захтсв [ ша \ дају у очп и с тога при раздра Ј

и<еиости општега расположења у критичпим моментима играју важну улогу. За руско друштво такве су појаве судски процеси у Аустрпји противу православанх, којн су се баш у ово време некако иезгод- у но умножили. Ја иећу себи нчкада допустити да кудим аустријско судство, алн једно могу са сигур ношћу рсћи: да ови процеси пра-

При овој перспективи, човек се од страха стресе, и ваљда ће се ипак моћи наћи буди какав излаз. А ја лично, као посве приватан човек, најмање марим да играм смешну улогу — саветодавца су-

Толико наш симпатични руски брат! И кад наши читаоци сведу на чисто смисао целога чланка, који је, по природи своје теме,

ве у Русијн не може бити гори утисак и изазивају буру .-.егодо писца и места, где се чланак по

вања. С правом или не, ове процесе сматрају у Русији као систематско гоњење иравославног Сло-

јавио, морао бити написан веома пажљиво, онда ипак излази несумњиво јасно и разговетно: даЈизме

венства, и сама слутња , да би ђу Аустрије и Русије постоји непо

исто тако иигло и Балканским Словенима , када би једном потпали под аустриуско господарство, појачава тврду решеност , да се не допусти да дође таква

мирљива супротност интереса да се Русија и руско друштво све више и одсудније, у улози правог браниопа Словенства и очуваца великих економских интереса, спре-

могућност. Последњи балкански ма за велику борбу, да у тој ве-

ју о светој Алијансији, н кад 1848 је морало бити неопходније, да се зазвони самртно звоно над свом! пружи рука ради заузећа оба

рат обратио Је сриским Јунаци ма симпатије свију кругова у

ликој комбинацији, јужни Словени, а Срби у првом реду , пред-

Русији, и ко ту малу земљу стављају значајну чињенипу у сва-