Trgovinski glasnik

1г1 ОиИНСКИ Гј^АоНИК

Брпј '.IV

ком поглед)^, коју нико безопасно не сме дирати. Аустрија све то зна и осећа, па се према томе и сама спрема за догађаје. Да овако створено стање и нама у Србији налаже нарочите дужности и велику пажњу у свему и што радимо, и што пропуштамо урадити, то се по себи разуме. Такве дужности стоје и на осталим државама и народима балканским. А да се и Русија стара да из њих створи једну јаку фалангу на југу Европе, види се и по најновијим догађајима у Констанци, приликом похода цара Николе у Румунији. Свак заузима тврде, поуздане позиције, занет само једном мишљу да буде спреман онога страшнога дана када се рукама неодољиве судбе зазвони у оно тајанствено звоно, које оглашује крај или васкрс држава и наро рода! Тешким и озбиљним времени ма иде се на сусрет! Благо томе, ко за њих буде спреман и доче- 1 ка их несавладан слутњама и осећањима очајања, већ са уздањем у праведну одбрану и победу вековима незаслужено поробљених народа.... □ Хрзатска и Славонија (Извештаји Српског Пресбироа) Предаја адресе и цареве речи. Загреб, 11. јуна. Према једном официозном слопштењу приликом јучерашње аудијенције, саборски председник, Др. Богдан Медаковић предајући цару Адресу саборске већине, нарочито је у своме говору нагласио велики назадак у законодавству још из неуставних времена, и потребу, да се новом финансијском нагодбом нађу нова и боља средства, пошто се са хрватском поступало као са пасторком. Цар, примајући ову Адресу, испоручио је хрватском Сабору срдачну захвалност на осећајима верности и раду у Сабору. У даљем разговору, кад је споменута његова последња болест, цар је

рекао: „Да, да; овога пута моја је болест била озбиљна“. Забрана свесоколског слета и југословенски посланици. Загреб , 11. јуна. Забрана свесоколског слета у ЈЂубљани, произвела је овде најнепријатнији утисак. Овамо су стигле вести, да је у Беч пошло много југословенских народних посланика, да протестују против ове забране, и посредују код владе, да барем дозволи слет Сокола из аустро-угарске монархије, јер би иначе свесловенски савез доведен био пред катастрофу, због огромне суме, коју је инвенстирао око припрема за свесоколски слет у Љубљани.

ДОГАЋАЈИ НА БАЛКАНУ (Извеиииај Српског Пресбиро-а) Устаницн потукли владин8 трупе. Беч, 10. јуна. Овамо је стигла вест из Драча, да су устаници до ноге потукли владине трупе, које су биле пошле из Фијери-а под командом мајора Ноке, у циљу олерисања против Љушме. Сада се накнадно и журно купе помоћне трупе. Гоњење Грка у Бугарској. Солун, 10. јуна. Наводи Бугарске Телеграфске Агенције да грчке власти из с.реза Драме тобож врше насиља над бугарским становништвом, потпуно су неистинити. Становништво Драме у опште ужива заштиту грчких власти и ниједан од наведених догађаја није се десио. Данас су стигли ' из Софли-а, Бугарске Тракије, исељеници, које су Бугари отуда истерали пошто су их немилосрдно опљачкали. Бугарски листови се труде да предсгаве ово исељавање као до бровољно а не као последицу у жасног гоњења Грка у Тракији. Драч још није пао. Беч, 11. јуна. Ситуација у Драчу непромењена је. Са службене стране демантована је вест Хамвасове Агеиције о тобожњем заузимању Драча од стране устаникт.

Пренк Биб Дода потучгн и заробљен. Беч, 11. јуна. Из Рама јављају, да је Агенцији Стефани стигао телеграм из Драча у коме се јавља, да је Пренк Биб Дода са својим Миридитима потпунс потучен и заробљен од устаника. Рим, 11. јуна. Агенција Стефани има телеграм из Драча датиран под 10. ввче, да је Пронн Биб Дода потучен и заробљен. Он јз за тим пуштен у слободу, пошто је дас часну реч да више ништа неће предузимати противу устанмка. Кнез Виљем без наде на спасење. Беч 11 јупа. Бечки полузванични листови, после пораза Пренк Биб Доде, почињу да верују да је положај кнеза Виљема врло неповољан. „Винер Алгемајнз Цајтунг" констатује да је за Драч и за кнеза, Пренк Биб Дода био последња нзда, и да је ситуација сада постала врло критична. Беч, 12 јуна. „Албанска НореспонденциЈа има телеграм из Авлоне, да су устаници заузели Берат. Пад Фијери-а неизбежан. Порази владиних трупа у Албанији. Црач, 11. јуна. Вести које су еиноћ стигле потврђују, да су устаници заузели Елбасан. Није још потврђена вест да су устаници зарвбили владине трупе и два холандска официра. Владине трупе којима командује Нуредин беј и које долазе са југа, поново су тучено и одбијпне ка Берату. Два топа пала су у руке устанина. Грчка Марина. Апхина, 11. јуна. Тврди се да је грчка влада ку пила шест нових ратних лађа и четири поцморске лађе. Држи се да ће две новокупљене американске оклопљаче огићи у Грчку кроз 40 дана. Анкета взликих сила у Смирни. Цариград, 11. јуна. Драгомани амбасада великих сила стигли су у Смирну и отпочели су да врше своју анкету.

МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ, Потто сам болетћу спречен неко време вршити Своју краљевску власт, то наређујем да, на. основу члана 69. Устава , док траје Моје лечење, у име Моје елада наследник престола Александар. Препоручујем и у овој прилици Своју драгу Отаџбину заштити Свемогућега. Дано у Београду у подне на дан 11. јуна 1914. Петар с. р. Председник Министарског Савета, Министар Иностраних Дела, Ник. П. Пашић с. р. Министар Финанси/а. Д-р Ј1. Пачу с. р. Министар Ун\>траш.њих Дела, Стој. М. Протић с. р. Министар Гоађевина , Ј. П. Јовановић с. р. Министар Просвете и Црквених Послова, Љ, Јовановић с. р. Министар Правде, М. С. Ђуричић с. р. Министар Народне Привреде, Д-р В. Јанковић с. р. Минчстар Војни пуковник, Душан П. Стефановић с. р. ‘Г-Г°ТТПИШТТ1|ТГ-ПТПИТ1ПИ1 411 |>Д|| <39 010ТРА МСТОВА. Верски рат у Албанији. Под горњнм насловом има римска „Трибуиа“ извештај, од свога нарочитог : засланика из Драча, који између осталога гласи: Оао што се данас догађа у Дрзчу, по моме мишљењу, споредна је ствар, Опасност сада долази од Скалра, где се кува нова мржња и можда борба верска. Данашње вести из Скадра јав љају, да се ту и у околини, прикупљају муслимани арбанашки, у циљу да протествују против одашиљања Миридита и Малисора на шиЈачке побуњенике. По свој прилици то ће бити они исти муслимани, који су се били у почетку понудили принцу Виду као добровољци, па су били одбијени. Изгледа да они сад ирете превратом, који би имао за последицу окупирање мири! дитске области; и то ће, како веле, би ти неизбежно ако Биб Дода ие обу-

ппсдност роман од Емила Золе 122 Кад госпођа Анжелен осети у својим уздрхталим рукама руке Маријанине, њој се отеше само шапатом изговорене речи: Ах. каква страшна несређа, јединац! Очи јој се напунише сузама, није хтела да седне, док за тренут не уђе у собу, где је мртвзц. Кад се врати отуда, беше се загушила плачем, те се стараше да се умири, притискујући ма раму на уста. Она седе у фотељу из међу Маријане и свога мужа, који је седео непомично, упрвши јадие болесне очи у једну тачку. И опет завлада ћутање у изумрлој кући, 'у коју већ не допираше ларма и грохот фабрике, угасле, испражњене, као ледом оковане. Најпосле се појави Бошен заједно са Блезом. Он је изгледао старији за чи тавих десет година, толико га је коснуо овај велики удар. Ово се догодило тако неочекивано, као да му је небесни свод пао на главу. Никад у свом победоносном егоизму, и поноситој свести о својој моћи, за зреме

својих задовољстава он није помислио о могућности оваквог слома. Он никад није хтео признати да је Морис болешљив, таква мисао чинила му се као прекор његовом властитом здрављу, његовој уверености, да, будући сам здрав, он може дати живот само здравом детету, с којим се није могла десити никаква несрећа. Он је мислио да стоји изнад олујског облака, да несрећа не сме ла додирне њега. И у првом тренутку он ослабе као женско, у толико пре, што је неуре дан живот већ учинио своје на разо равању оргсиизма. Он је пред мртвим сином ридао као дете; сва његова таштина је сломљена, сви његови рачуни су покварени. Шинула је муња и сагорела све. Тренутно његов му се живот учини сломљеним, свет му постаде мрачан и празан. Он је страшно опао и пребледео. Његово пуно лице отече од туге, капци му набрекнуше од суза. Опазивши Фроманове, он приђе к њима несигурним корацима, с раширеним рукама и, грцајући од новога плача, проговори: — Ах, јадни моји пријатељи, какав страшан удар! И ја нисам био код куће! Кад сам стигао, он је већ био у несвестици, није ме чак нн познао...

Је ли ово могућно! Тако здрав младић! Ово је као у сну. Чини ми се, да ће сад устати и поћи са мном у радио нице. Они га загрлише; он им изгледаше бедан, поражен оваквим ударом по повратку са каквог лумповања, можда још пијан кад је дошао кући да присуствује синовљеву умирању. Са сузама исквашене браде био је дах дувана и мошуса. Затим загрли нжеленове, премда нх је једва и познавао. — Ах, јадни моји пријатељи, какав удар, какав страшан удар! Блез такође приђе да се загрли с родитељима. И поред страшне, непроспаване нођи дивне светле очи његове и свежа боје његова лица нису га издали. Међутим сузе су му се још котрљале низ образе: он се пријатељски држао према Морису, заволевши га за време свакодневног заједничког рада. Опет сви ућуташе. Моранж невидећи никога, као да никога није бнло у соби, и даље, као месечар, ходаше тихим корацима. Бошен, потпуно раслабљен, ишчезе, затим опет дође, држе ћи у руци некакве бележнике. Он прође неколико пута по соби, а онла седе за писаћи сто, који беху изнели

из Морисове собе. Осећајући умор, несвикнут да подноси жааост, он је инстиктивно хтео да се одстранн од жалости те је узео бележнике са адресама. да би саставио спнсак зааиица на сахрану. Али му се смрче пред очима, и он покретом руке позва Блеза, који се враћао у салои, пошто је отишао да види цртеж своје жеие. Млад човек стаде крај писаћег стола и поче полугласно читати фамилије, и кроз тишииу његов глас одјекиваше као тих шум, правилан и монотон. Време је пролазило лагано. Посетиоци очекиваху Констанцију. У соби где је лежао покојник, лагано се отворише побочна вратд и Констапција нечујно уђе, те нико не опази да је дошла. Према бледој светлости воштаних свећа онз је личила на привиђење, никло из мрака. Она још није пустила ии сузе; лице јој је било бледо као у мртваца, онакажено, тврдо од притзјење љутње. Као да ју је осеђај гнева уздизао; иеправичиост судбине не само да није погнула шен висок стас, него се чинило као да га је још више издужиаа и исиравилз. Премда овај губитак а њу иије био потлуно неочекиван: она одмах осети, да га је чекала, и ако је још на неколико тренутака пред синовљу смрт упорио сузбијала своју веру у ње!Ову