Trgovinski glasnik

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 137

том приликом врши и претрес станова. ће се прегледати на утовар. станицама, дрвеним или бакарним лопатама. Про„Међу притворенима има ибсрпских а ако је роба упућена на коју граничну тиван поступак казним је по чл. 153. свештеника. Осим њих притворен је и станицу, ради претоваривања или пре- тач. 7 и 8. Закона о радњама. Ако се раде (сортирања, етиваже итд ) она ће при прегледу пекмеза или доцније консе прегледати у месту утовара, ако ту статује да има нечистоие у њему, соп-

неки Јова Живић, богат трговац из Тузле, којц и у Сарајеву има трговину. „На колима, на којима је довезен у Сарајево, била су и два сандучића. У једноме била је бомба, а у другом муниција. Веле да су то нашли у њего

каквоћу пекмеза у датом бурету. Пошто се преглед изврши, рупа на данцету мора се добро запушити. Из колико се буради имају узети пробе, оставља се комисији да то сама оцени према

има тржишне комисије, а ако нема ко- ственик ће бити кажњен по чл. 153 ј броју буради и каквоћи самога пек-

мисије, преглед ће се вршити ка гра-' тач 7. закона о радњама ничној станици и издати уверење о каквоћи робе.

воме стану... Осумњичен је и Глиша Јев-! Роба, која је једном прегледана при тановић.

Члан 24. Искувани пекмез сипаће се само у

утовару за извоз у иностранство, неће Н0В У и ЧИСТ У бурад, на којима Је да „Истрага се води у највећој тајности. се више прегледати на граничној ста- Р а ј асн0 назначена. Тарирање врши И што би се могло дознати о истрази,

не може угледати јавности, уер се цензуршиу и телеграми и писма.“ Као што видимо, и сами аустро-угарски листови пишу неповољио о раду босанске полиције и ако се и од њихових погледа крију многе ствари. Штз и како би тек сарајевски независни српски листови имали да пишу, да их нису ^гушили! Ко је бранио Чабриновића? „Аг Ез1“ од 7 јула по н. к. а на 8 страни доноси следеће: „Из Београда јављају нам: Беогрпдски „Балкан" донео је чланак „Ви сте убице“ из пера Крсте Цицварића, књи жевника-социалисте. Писац чланка твр ди, да је кадар доказати, да је београдска полиција хтела да протера Чабриновића као човека који нагиње анархизму и који је сумњив даље, да се натоуплео београдски аустро-у гарски конзулат у корист Чабриновића са уверењем да је Чабриновић честит човек, аустријски поданик и да се противи његовом прогонству. Писац чланка затим пита: које крив за атентат, Аустрија или Србија? и: Ко му је дао сведоџбу о добром владању? „Балкан'" је донео осим тога још и уводни чланак у коме позива београдску полицију, дз сматра за патриотску дужпост, да документе о прогонству преда јавности у фотографији. Јер се не сме даље трпети да и даље сумњиче Србију. „Аг Ез1“ се услед овога >братио цар. и краљ. конзулату у Б ограду, који му је иод теретом истине признао да у> конзулат заиста дао моралну сведоџбу у корист Чабриновића, да га из Београда не би иротерали, али да конзулат није зато крив, јер се у своје* време обратио надлежној општини Чабриновићевој ради информације о његовом владању. Општина, места рођења Чабриновићевог, одговорила је, да је Ч абриновић исираван човек. Конзулат је одговорио „Аг Ег51-у“ још и т. 0 , да се цар. и краљ. конзулат уверио ха је Чабриновића сриска полиција заиста хтела протерати. Јолико цар. и краљ. конзулат. Из овог одговора јасно се види да су Чабриновића штштиле аустро-угарске административне и диииломатске вла сти. После овога, као и после изјаве

ници само ако успут није претовари сам сопственик и гарантуЈе оа исправвана (са железница уских на железнице Н °СЧ а У случају злоупотребе кажњанормалног колосека, или са железница вг ^ е се за лажну меру. 1 оба која не на лађу — шлепове). Но у том случају одговара одредбама ове ^ редбе неће извозни документи морају се показати се моћи извозити.

догичној комисији, па ако ова нађе да су документи неисправни, сопстве-

Члан 25 Преглед пекмеза, спремљеног за из-

ници ће се казнити по чл. 153. зак. в03 ^ врши1је комисије за преглед суо радњама, а роба ће се подврћи поновном прегледу.

За робу, која се извози директно у земље потрошње (Немачка) издаваће се нарочита уверења, написана на не мачком језику, по обрасцу који ће прописати Министар Народне При вреде. За робу, која се не извози директно у земљу потрошње таква се уверења неће издазати. У сваком случају роба која се извози из Србије мора се декларирати само као српска роба. Ко би покушао да извезе непрегледану или одбачену робу, или српску робу под туђим нменом биће кажњен по чл. 153. зак. о радњама, а лице, које би допустило, да се роба товари без уверења о поновном прегледу, или за непрегледану робу прима деклара-

вих шљива и то на станицама утовара у вагоне и бродове.

4.) Извоз сирових шљива. Члан 26.

меза. Чл. 29. За лошу робу комисија ће огласити све ове суве шљиве, које су зелеие сушене, прегореле, укисељене, труле, матиране и буђаве и са њима ће поступити по чл. 33. ове Уредбе. Исто тачо ће се поступити и са пекмезом ако се константује да је сувише кисео, сагорео или да у њему има нечистоће или буђи. Члан 30. Комисија ће вршити и преглед буради, у којима се пекмез извози. Ако бурад нису направљена од довољно чврстог материјала неће се допустити уто* вар, Ако је које буре разобручено или недовољно стегнуто наредиће се да соп-

Сирове шљиве за извоз треба да су ствеиик све у ред доведе. Док бурад у полузрелом стању, јер ће само као' не буде била у ред и исправно стање такве најбоље мсћи издржати пренос доведена, неће се допустити утовар и до страних тржишта. Но при свем том извоз. То исто важи и за ону бурад не смеју биги сувише зелене нити пак код које ггекмез, кроз какав отвор, сувише зреле: меке, рањаве, повређене,; излази на поље.

згњечене, напрсле, нити да су почеле да се кваре, буђају, превиру и т. д. Ко противпо буде радио, казниће се по члзну 153. Закона о радњама, а роба ће му се поништити (измуљати) и са њом поступити по чл. 33. Уредбе Сирове шљиве за извоз у иностранство морају се брати руком и бити упаковане у сандуцима или корпама

цију и фрахт или пак прима деклара- са поклолцем од 5—12 кгр., како би цију с назначењем да је роба страног се што бољо у преносу очувале. Слој порекла биће уклоњено, ако је члан шљива у корпама и сандуцима не сме комисије и и оптужено надлежној власти. бити дебљи од 20 см, како се доње

Чл. 20. Ни продавац ни кулац ни на тржи

шљиве не би притиском горњих гњечиле. У противном случају извоз се

шту ни на ма коме другом месту (ма- ,и '^ е Д° П У СТИТИ гази, пушници, пекмезари итд.) не смеју предузимати никакве манипулације са сувим шљивама или пекмезом, које би штетно утицале на каквоћу робе и удиле њеном гласу. Ко се ухвати да противно поступи казниће се по чл. 153. (тач. 7. и 8 ) Закона о радњама. За рад својих сен-| М1 0ј иса -^ зала и млађих одговоран је сопственик — трговац за чији се рачун купује роба. 3). Производња и продаја пекмеза. Чл. 21. Ко жели да кува пекмез, има се при-

5.) Исишиивање каквоће сувих шљива и пекмеза. Члан 27. Суве шљиве треба да су добро осушене и од добре сировине израђене и да су без икаквог страног укуса и

Пекмез, пак, треба да је довољно укуван и густ и довољно сладак, без икаквог страног укуса или мириса, без загоретина и коштица.

Члан 28. Преглед сувих шљива на тржишти'ј ма, у магазама или при утоваривању

Члан 31. Нађе ли комисија да су шљиве намерно кварене т.ј. да су квашене водом, помешане са уквареним старим шљивама или са сушеним ранкама или са земљом и другим страним телима, огласиће их за лошу робу и са њом поступити по чл. 33. ове Уредбе, а и о томе случају известиће одмах поли цијску власт, која ће иступника каз нити на основи чл. 153. тач. 7. Закона о радњама. Исто то важи и за пекмез, кад се утврди, да је намерно кваран или мешан са рђавим пекмезом. Чл. 32. Шљиве које нису у џаковима или другим судовима у подједнако осушеном стању, подврћи ће се пребиру на одређном месту — пребиралишту, а под контролом комисије и о трошку сопственика. Само дббро осушене шљиве, који се при том пребиру буду одвојиле, моћи ће се изложити продаји. Паренице, које се пребирањем добију, комисија ће поништити и поништене шљиве продати путем јавног надметања, а са добијеним новцем учиниће распоред Министарство Народне Привреде како за сходно нађе. Недовољно осушене шљиве, као и недовољно укуван пекмез неће се пушити у промет нити за извоз док се

Јавиги дотичној окружној или среској'у вагоне или бродове вршиће комисивласти најдаље до 15. авгусга и назна-ј ј а на 0за ј начин чити место, општине, где ће се пекмез! д ко С у С у Ве Ш љиве упаковане у џаизрађивати, а ова ће о Гоме известити ковима, сандуцима или бурадима. пре-' понова не п Р е Р а Д е и не Д° ве ДУ У онако дотичног државног (или приватног) глед ће се вршити у онолико џакова стање да би се могли оквалификовати економа, који за време шљиварске се- односно сзндука или буради, колико ка0 * об Р а Р оба зоне сбилази сушнице и пекмезаре. т0 комисија буде за сходно нашла Ачо Ко се ухвати да без обе пријаве су суве шљизе просуте у колима (у

Члан 33.

старог моиарха, да ,е злочин изврши- казниће се по чл . 154 . тач . За- кошаримаТ преглед Ие У вршнти н ШљИВе 33 К ° јв С * К0НСТа ™' е да С >' ла Једна мала необуздана и умно поце-' лошарима, преглед ће се вршити на тоуле матипане бућаве зелене. сушетри места најмање. Комисија бира џа

Једна мала необуздана и умно иоре- кона 0 радњама . мећена група и после знања да је срп ска дипломација испунила обавезу ин-

Чл. 22.

тернационалпе лојалности, када је њен Сопственици пекмезари дужни су представник у Бечу чинио меродавне да се управљају по наредби Министарпажљивим, а и после констатације „Ма- ства Народне Привреде, које буду ђарорсага", да је аустро-угарска поли- издане у сагласности ове Уредбе и оција знала да је Чабриновић ноторан сталим законским прописима као и у-

кове односно сандуке или бурад, на којима она хоће да изврши преглед и места на џаковвма, из којих ће се узети проба за преглед. Џакови се имају отварати само по шаву и при прегледу (нарочито у ва-

анархисга и да га је као таквог иитер-' пуствима, које оно изда преко својих гонима ) пази ће се, да се шљиве не ра-

Члан 23.

нирала, а доцније ослободила на за- органа или других власти хтев једног царевииског посланика, не би смела и требала аустро-угааска штампа да напада клеветом некриво Српство. /у

стурају. Ако се преглед шљива врши У вагонима, у књизи добре робе на•значиће се нумера вагона и забележи-

За иввалие твговцв.

! труле, матиране, буђаве, зелене, сушене или мешане са ранкама или другим страним телима, било то на тржиштима било то у магазама |или на извозпим тачкама, поништиће се одмах на тај начин, што ће се сасећи па вратити сопственику или сасути у каце и прелити водом да престоје најмање 24. сата а после тога вратиће се та роба сопственику или, ако је он у одређеном року не подигне, продаће се јавном лицнтацијом. Добивени приход припада сопствеинку. ч_ав потребни прибор за пребирање и понишгавање дужне су наба! ви:и дотичне општине и ставити га на

( 2 )

Чл. 19

Пекмезари су дужни да за кување ти нумера и марка џакова и сандука пекмеза употребљава,у само чисту- или буради, на којима је л вршеи прездраву и зрелу сировину и да прибор глед. ЧЛ теван-и I "» ‘ П Ди1п-1П1. иишшпс п иашнп 1а по ување пекмеза, судове и огњишта ; Прегледани џакови, сандуци или бу- пасположење гожишним кпмигтама на 0држ1ва|у V највећој чиг-тти Та^п к | расположење гржишним комисијама иа дан 1. септембра сваке године. Члан 34. Оцена тржишних ^комисија о каквоћи робе меродавна је и за купца и за продавца. Употреба теразија при ку-

одржњају у највећој чистоти. Тако н ј рад морају се по свршеном прегледу! сто дужни су да шљиве за кување пек- довести у првобигно стање. меза еипају у чисте судове и да ове| Преглед пекмеза извршиће сс на • Рпба *ГН !1 ГА У Ч ^ Т0М стањ У °Државају до употре пробама извађеним из буради помоћу гледаће се понова пп” На 1 ' трану ’ пре ' 6 '• Кззани 33 кување пеимеза пе смеју’нарочите сонде. Сонду треба довољно воз Ако га ог РИ уТ ° В:!Г1у 33 из ‘, биги крпљени. Мешање пекмеза не дубоко завући у буре, да би на тај воз. Ако се роба извози директно. онда сме се вршити гвоздеиим 1 Ј

него само начин узета проба верно представљала повнни сувих шљива на тржиштима