Trgovinski glasnik

Стрина 2.

1РГ0ВИНСКИ ГЛАСНИК

Број )38

мах се окренуо и љутито изишао. Одавде је имао ићи у болницу, али се — знате зацело — одмах доле догодила катастрофа. # * * Дан пре тога пок. наследниковпца примала је децу на Илиџи, Деца католичкога клостера похо дила су њу, а она је сама зашла међу децу мухамеданске вероисповести. Била је ванредно љубазна и према једнима и према другима. Само су српска православна дечица била демонстративно потиснута у страну. На хвалу католпчких и мухамеданских девојчица како им је престолонаследниковпца рекла да је она њихова мајка, упитала је једна православна Српкпњпца: „А зар она није и наша мајка?“ На то је један умни чиновник рекао кратко: ,,Није!“ ❖ * Чим се догодио атентат, полете ла су ванредна издања Штадлерова „Хрватскога Дневника" и немачких листова: „Босанске Поште и „Сарајевскога ТагблатаЧ Неки су до мрака издали и по три издања. Само се ниједном српском листу није допустило да изиђе ни у ком виду, ни да рече ма и једну реч истине. Место тога њихове су редакције засуте камењем. * Не гарантујемо за ову белешку али је врло вероватна њена са држина, и — што је важно — у истинитост верује овде сваки упропашћени Сарајлијл: Тачпо у пет часова пред вече 16. ов. м. јављено је владином поверенику за град Сарајево теле фоном укратко: „Сад је све гогово!“ На пола сахата по том проглашен је преки суд. А шта је било „готово“? Свршено је било разоравлње српскога иметка у варошн. Дакле, сад се могас прогласити преки суд — и мир је одмах наступио! ❖ * * Одмах по катастрофи одржали су ванредне седнице општинско застулшништво и земаљски сабор. Они су донели одлуке о жаљењу — чему нема замерке — па су то

и објавили плакатима. Садржина прогласа саборскога председништва доста је смотрена, али је проглас општинске власти загрдио. У њему се позива сокак да „пречисти ста новништво у Сарајеву“. И пречишћавање је заиста и отпочело још те вечери а потпуно је изведено сутра дан. На прогласу је потписан као потпредседник и Србин Ристо Хаџи Дамјдновић.

ПИСМО ИЗ АМЕРИКЕ. (Од нашег сшалног доиисника) Још 1828 год. основано је у граду Вашингтону „Америчко Друштво Мнра“. Његови су циљеви и задаће да путем енглеске и остале светске штампе шири мирољубиве идеје мсђу народима. Чланови тога друштва су најугледнији и најзнаменитији енглески и амерички научници, политичарн и књижевници. Друшгво издаЈе редовно свој месечни часоппс Ас1уока1е о! Реасе (Проповедник Мира), приређује јавна предавања, издаје књиге и мање списе, у којимз се расправљају питања међународнога мира. Оваквих је клвига досад издано, или бар препоручено, нахиљаде. Пре недељу две дана, ово је друштво прославило своју осамдесет-шесту годину, од времена свога оснивањЈ, и на томе свечаном скупу држао је беседу министар спољних послова Сједињених Држава Америке, Виљем Брајан. Ја сам вам раиије писао о томе да је Брајан велики плцифист, и један од најагилнијих проповедника међународнога мира. Зато су га и позвали на ту свечаност. Он се позиву драге воље одазвао, и одржао је сјајно предавање, чију ћу вам садржину овде само украт ко приказати. „Идеје међународнога мира, рекао је овај знаменити ..мерички државник, не усневају и не шире се тако лако. Ви сте, господо, заузели да спроводите у живот једну велику ствар, и зато што је она велика, не креће се тако лако и тако брзо. То не треба да вас изненађује. Само мало и слабо дрвеће брзо расте, али — брзо и

пропада. Ваша стаар је од виталне! вредности, од обилнога пространства, она је основица цивилизације, и зато шго је гако гигантска, што је тако велика. ви не можете ни очекиваги да се брзо креће. Будите задовољни и спокојни кад знате да се она креће, а ви сте све сни тога да се онл ипак креће. Јер, када не би тако било, када идеја мира не би нлпредовала. каква би била наша будућносг? Какве би биле наше наде за умни прогрес човечанствл? Ми не можемо ни очекивати да прогрес буде свуда једнак, у целоме свету. Ми наилазимо на случајеве који су далеко од тогл да су идеални. То не греба да нас ^разочарава. То није илеал што стоји у нашем домашају. Таки идеал који не би био довољно узвишен да нас одушевљава и загрева за сва времена, не био вредлн ничије пажње, нити би опет то био каки идеал који би се погпунце могао осгварити онако како се замишља. „Ипак, наша ствар напредује Длнас нема ни једне земље у све ту до које нису допрли зраци светскога мира. Ако у то сумњате, допустите да вам дадем и стварне доказе своје тврдње. Прошлеј године у месецу априлу по-| слат је представницимл страних држава, овде у Вашиигтону, предлог, да ниједна држава необјављује рлт пре него што би нарочита коми сија расмотрила, бар у року за једну годину,Све узроке, рлди којих се мисли да ће се појавити раг. Три четвртине представника дали су свој пристанак на то. У току ове године тај су уговор усвојиле десет држава, а шест су га већ и формално потписале: Британија, Француска, Кпна, и три највеће јужно америчке републике: Ар 1 'ен тина, Бразилпја и Чили. Ствар је још у развитку, и добро напре дује. Надати се да ћемо за крл тко време у своме колу имати не само шест, него шездесет држава. А када три четвргнне свих држава на свету буду дале пристанлк на поменути предлог, ми смо један део свога идеала остварили. Ја се радујем шго је та и деја нлишла на тако снлжне и

искрене помагаче, јер се она иначе не би могла ни замислиги без својих одушевљених пропагатора, без великог броја оних који у њу верују и који на томе не би искрено радили да је међу државама и народима учврсте. То није посао једнога човека, то је посао множине. Ја се радујем шго се овом приликом иалазим у срединл оних, који се смаграју као део те множине, и који одано раде за мир. “ То је кратка садржина Брајанове беседе. Предлог, о коме се овде говори, потекао је прошле године, с његове стране. Он је заиста неуморни радник на пропагирању светскога мира И поред свих тих његових племени тих идеата, дошло је време, да он, као министар спољних послова у демократском кабинету председника Вилзона, окупира један мек сикански град, идазбог тога, врло лако може објааити и рат Мексику. Ја вам одавде могу јавити да преговори мира између Сједињених Држава и Мексика још нису свршени, и ако се скоро два мес.еца воде. Мексикански опозиционари којп гоне диктатора Хуерту поцепали се, и сад настају нове компликације и за Мексико н за Сједињене Државе. Те тешкоће треба да изравна пацифист Брајан, и лко их он може изравнати без торпедњача и без митраљеза, скинуће му капу не само Америка (Северна и Јужна) него и цела Европа. На њега би се заиста могла сада применити она Овидијева реч: „Бзрим се с прогивношћу“ (ш!ог ш абуегзит.) Његов је рад и досад такав био, а вероватно да ће таки остати и за цело време тешког му и незавидног министровања. М. Ст. Ст. после"тнтата. „Фремдвнблат" о Чабриновићу. Беч, 24. јуна. „Фремденблат“ пише: Београд ска штампа саопштава, да у сарајевском агентату има кривице и до аустро-угарског конзулата у Београду, у толико, што је оно

плодност ромаи од Емила Золе ( 136 ) Ако су пред светом и одржавали добре односе, ипак на сваком кораку могло се опазити по штогод што је сведочило о њиховој неслози, која се појачаваше из даиа у дан. Бошен се врати својлм пређ.тшшим навикама, бежсћи из куБе, где је мучен захтевима, не особито пријатним и, очигледно, узалудним. Констанција се и даље борила, старајући се да задржи мужа, чврсто одлучивши да га не уступа никоме. Је ли могућно, питала се она са страхом, да и њих очекује судбина А.чжеленових? Је ли могунно да ће се збити све оно што је предосећала, чега се бојала, и да ће њена кућа утонуги у оно страшну празнину, која је владала у дому Аижелепових? О и о сазнање влзсгите немоћи узбуђииало ју је до дна душе, и она сс због ње стидила као збчг какве срамне мрље. Уосталом, она није примила кривицу на себе; по њеном мишљењу, муж је био крив, муж, који је истрошио сиоју снаг> неуредким живстом. НтЈзад плапу неизбежна, руж-: иа саЈј„, и суцрузи сгадоше крииити

једно друго због неплодности, доведени до лудила неуспехом свих својих напора. Бошен је, уосталом, доказивао, да се бесплодност лечи. Али Ј<оме да се обрате? Кад јој муж помену доктора Бутана, Констанција испрва не приста јаше, јер га се прибојавала и није желела да пружи призиање његовим теоријама, које је она вазда тако упорно оспоравала, Али на крају крајева мораде попуггити, не одлучујући се, по својој властитој снебивљивости, да се обрати другом акушеру Позват Бошеновима, Бутан затече супруге у малом жутом салону, у којој је тако чесго бивао, док је Морис био дете. Притворивши врага, Бошен, желећи да скрије своју иеокрегност, одмах узе шаљив тон и, приводећи Бу тана жепи г која стајаше с бледим, озбиљним лицем, рече: — Докто г .е, ево дзме, која жели да опет буде млада певеста... Опа хоће да има дете, и ви треба да је научите како се то чини Добродушни Бутан беше готок да прихвЈти тај шаљив тон. Његово широко, поштеио лице и љубазан поглед пе изражаваху ник-акву наду после катастрофе. цоју је оп одавно ПЈЈедвидео. Он ирсну у весео смех.

— Да има дете? То је дивно! Али,| држим, бар и ви знате исто толико као! и ја, како се треба прихватити тога посла. — Е, то је баш зло, докторе, што не знамо! — настави Бошен отворено.ј * Или, тачније, заборавили смо какој се то чини. Ево већ година дана кзко! улажемо све могуће напоре, да начи нимо гете, али драги малишан не жели да дође на свет. Па, подајући се сујетној жељи, да одстрани од себе одговорнсст за овај пеуспех, он необазриво додаде: — Бероватно је, да се у маме нешто покварило, те одлучнсмо да се вама обратимо молбом да видите шта је и да поаравите. Увређена правцем, којим муж хоће да уиути консултацију, КонстанциЈа, која је за све време ћутала, узвикну љутигим тоном, с разбукталим од негодовања лицем:

сам мислио аа те вређам. — Да мо вређаш! Боже мој, зар то, н г исто! Та Ја сад плачем по, цео

дан!.. Али нећу да сваљујеш на мене сву кривицу због нашенесреће Ти ме сам гониш да обратим пажњу доктору на твоје здравље. Узалудно се Бошен стараше да је умири; оиа није могла да се уздржи. — Је ли могућно да мислиш, како сам ја тек данас сазнала, какав сн био муж? Несрећниче, ја сам добро знала, какав ружан живот ти проводиш! Бошен је хтео да је ирекине, да отклони кризу. — Ћути! Та то је глупо... Нашто је све то? — Не додируј ме, одвратан си ми!.. Зар морам ћутати, што је теби непријатно докторово прнсуство? Сам си ми одговорио да је докгор — духовник снојих пацијената, да се њему може признати све... Уоста.шм, ти уззлудио пречпостааљаш, да он не зна за твоје ружно владање.... Злр си могао мислити, да сач за читавих двадесст година била толикчЈ глупа, толико слепа, да ништа не опазим! И сне то зато, што сам ћутала!.. (Наставиће се.)

— Желела бих да знам, На основу чега се ти одлучујеш да мене кривиш? Немаш никаквих података... Ја мислим.ј докторе, да би требало прегледати оца| само и лечити га. — Доста, доста, драгп моја, та ни