Trgovinski glasnik

Број 138.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

интервенисало за Чабриновића 1 код београдске полиције, када је ова хтела да га, као сумн>иву индивиду у, протера. Конзулат је' — вели се, упутио тада акт управи београдске полиције, у којој је јемчио за ЧабриновиНа и захтевао да га полиција не узнемирује. У права бео радске полиције морала је вод 1 Г и рачуна о овом захтеву аустро угарског консула, ма да јој је Чабриновић постао сумњив, између осталога, и због тога, штој се консулат заузео за њега. На 1 супрот овоме — вели „Фремденблат“ — мн смо у положају, да на основу аутентичних података, констатујемо ово: У почетку децембра прошле године обратила се управа београдске полиције аустро-угарском консулату у Бео-| граду званичним актом, у коме је питала, да ли су тачни наводи, које је Чабриновић дао српској полицији о себи и свом ранијем животу. Аустро-угарски консулат се тим поводом обратио земаљској влади у Сарајеву и на основу добивених обавештења, одговорио управи београдске полиције, да је Чабриновић дотле био доброг владања и да су његови наводи тачни. Консулаг није имао повода ни за каква даља саопштења. Према томе није истина да је консулат интервенисао за Чабриновића, а још мање да је за њега јамчио. Потјорек о Србима. Осек, 25. јуна. Бањалучки владика Поповић упутио је земаљском поглавару г. Потјореку, депешу у којој изјављује сажаљење поводом атентата, молећи га да саопшги цару. Г. Потјорек је одговорио: Нећу заборавити да поднесем Његовом Величансгву изразе велике туге вашег потчињеног свештенства и народа, али морам лрнметити, да није довољно само осудити ово џелатско дело, већ је ваша дужност и дужност свештенства и народних главара да свом снагом раде на томе, како би срамота, која је пала на земљу, ако је то могуће, била отклоњена активношћу и дајући добар пример. А нарочито треба свима средствима радити на гоме да буду отклоњене по сваку цену оне струје, које се у последње време јављају код залутале младежи.

славизма и да је политика слоге гарског војника и румунског подо- се и то учинило незгодно, они су једправа хрватска политика. фицира, који тек што су ‘били о- ног дан.з прозвали српски језик Социјалисте Борнемпша и Дс- ставили поменуту караулу, где је „ земаљским језиком “! апотоме јепометровић синоћ су притворени за румунски подофицир био отишао стала и „земаљска влада“. то ш го су пре две године били да укори своје људе. Коњ подо-! Све је то тако било до видовданског фицира убијен је. Бугарска влада атентата! Али, када су се нашла два у једној вербалној иоти саопштила ,Босанца“ два поданика земаљ. владе и

умешани у Јукићев атентат. До данас у подне још нису били испи

је често нападао на шефа загребачке полиције, тврди да је ово хап шење освета.

тани. Социјалистички орган, који је румунском посланству у Софији овпј нов инциденат на граници и молила румунску владу да интервенише на надлежном месту, како би биле предузете све мере, пошто су ово иициденти такве природе. да могу довести до неспоразума и створити непријатиости обема владама

ДОГАЂАЈИ НА БАЛКАНУ (Извештај Српског Пресбиро-а) Како је у Драчу и око њега. Драч, 25. јуна. Јуче је ситуација била иста као и раиије. Прошле ноћи на свима линијама предстраже отзорена је ватра без икаквог разлога, али је после пола сата сасвим престала. Стигли су 49 румунских добровољаца, преко овдашњег румунског поеланства. Из Аргирокастрл стигла је овамо депутација од 12 чланова, међу којима се налази више оџа. Та депутација је изјавила да се стаиовништво Епира налази у бедном стању и да тражи помоћ. Кнежевскн пар посетио је прек синоћ енглеског адмирала Трабриџа. Између разних устаничких ло гора измењују се сваке ноћи ватрени сигнали. Всчерас је стигао аарламентар из Шијака, којпноси писма адресована контролној комисији и холандскпм офнцирима. До данас још ништа се не зна о ишчезлим Французима. Устаници из Шијака обећали су да ће их тражити и кад их нађу предати. Израђен је пројекат статута за

Есад пашина изјава. Париз, 25. јуна. Есад паша изјавио је једном сараднику „Пти Паризијена“ да он сматра кнеза Вида као потпуно изгубљеног. Упи-тан, да ли би мо гао он наследити кнеза, Есад је одговорио, да он никад није полагао право на то| достојанство. У осталом Великим Силама неће никад бити тешко да нађу кандидата, који ће имати сва потребна својства. Он сам није кандидат и

„сре/гне Херцег-Босне“\ и пошто су они, задовољчи сваком сргћом и бтагосгањем под земзљском владом, подигли мач противу свога највећег „добротвора“, светлога и свемоћнога цара одједанпут сада цела аустријска царевина, ,кроз хиљаде својих листова објављује целоме свету: да је Босна Српка земља, да су Босанци Срби, а то зато да би само објавили како су Срби убили Фрању Фердинанда, престолонаследника аустријског. Ето, каква је Аустрија и шгаона ради са јадним срп. народом у Босни као и ван ове. Кад није мислила да ће поробити Херце —Босну, — Босна је била српска земљз, па' наравно и Босанци су били Срби. Кад је пак освојила Босну, онда „Босаици“ нису више Срби, нити говоре српским, већ говоре само „ босанским * и „земаљским' језиком! А сада, када

има пред очима само та| циљ, да . „ с .. т Ј се та 1 »срећни Босанац избезумио и

допринесе што више може стању Албаније.

посред све среће и блаженства од Ау стрије! подигао руку на своју „доброИзборни суд. \творку и — сад је одједиом тај „ Боса Париз, 25. јуна на Ц“ чист и пунокрвни Србин, и наХавасова Агенција јавља из А - Р аи1Ј0 да је сада крива и Краљевина тине: турска и грчка влада спора

зумеле су се да се мсшовитој ко

Србија, што јеједан „Босанац" краљев. цар. апостолско аустријски поданик,

мисији, која има да процени вред-ј подигао РУ К У на свога апостолског поност добара турских емиграната у главара. Зар то није гнусно, зар то није М^кедонији и грчких емиграната у^ СТ1 5^ 110?! Мадој Азији, иридружи један трећи с 0мко саио т № иИ Р ад,,л “ док ^ арбитр, чији ће избор бити пове- Босиом владали - а т0 се види из ове рен једној државн, али та држава- иа °°' |пе "° и,е: не може бити ниједна Велииа Пасле иа 0 "ш™« еко ) У т °»»» тооедв . п јтурска и рајина — српска. Случај 1 е С/Ила. - . . ' ј хтео да се побију кадијина и рајина Скоза првдаја Аргирокастра. крава и да кадијина крава погине на мотво. Уплаши се раја па право пред

страначку леги,у. Р|Ш> 25 . јуна Драч, 25. јуна. ј Агенци ј а Стефани јавља из Дра- катн ЈУ стане теменати: Аман, честити Иззадоцнелогтелеграмаодпрек ча под 24. 9 с. вече . Изасланство' кади Ј а! побиле се краве, моја и твоја,

синоћ види се, да се ситуациЈа сматра као непромењена али се и цени као песимитична. . Јуче је у варошм Драчу један жандарм из крвне освеге убио из пуцЈке једног Арнаутипа с Косова. У понедеоник увече Један по-| чају она ће се морати пџедати лудели Арнаутин затворио се у кућу, у којо) је имао четири пу

Хрватска и Олавокија, (Извештаји Српског Пресбироа) Рад сабора. Загреб, 25. јуна. Сабор је јуче и данас мирно наставио буџетску дебату. Данас је усвојен предлог да Затлука и Хор ! ват буду искључени са још 30 седница, укупно 90 седница. Предложено је такође да Милковић буде искључен из 30 седншда. Франковци и радићевци не долазе на седнице. Чује се да франковци на- 1 мераваЈу да даду оставке, како биI новим изборима изиграли искљу чење, али то није сигурно. Пошто сада влада мир, то је и зостала ванредуда седница градско га већа, која Је имала да одреди мере против нерсда. У Сабору је говорпо Старчевићевац Хрвој, да се треба одупрсти србизирању Хрвата, али и пошто валтд српски народ и дивити се његовој вери, подражавајући његовс идеале и његово пожртвовање. Гојч члан коалиције, говорио је да је Хрватска увек била центар југо-

шке са муницијом, ла је испалио више метака али никога није ранио. Овај случај произвео је у вароши велико узбуђење, али пошто се дознало у чему је ствар духови су се умирили. Најзад је полудели ухапшен. Вест о паду Горице није по тврђена. Ахмед беј из Мати повукао се без борбе од Кројека крају Мати. Говори се да Је то учинио због неверства његових људи. Вести из Фојери гласе, да је Боклаш Ззкрајин са 900 људи организовао отнор противу устаника, који наступају. Устаиици су напали Католике

из Аргирокастра било је у тали- : па тв0 Ј а кравз убила моју. јанском и аустријском посланству - Одлази, пасја веро, иродере се и код председника контролне ко- кадн Ј 3 - 33 СТ0К У ,,ема судз- Напоље. мисије. Изасланство је, као и кнез,! - Аман! Честити кадија! чуј! моја молило за интервенцију у корист к Р аза убила твоју! поменуте вароши, како је не би| А! так0 ли Ј е! Е - чека Ј> Р а Ј о! Д а заузели Епирцн, у противном слу- видим0 шта пише У ћитап У '■ кади 1 а 1 поче да преврће ћитан. — Е, вала, кад нема ћитапа за твоју краву, бива нема ни за моју, па здипи ћитап из руку Кадије и у комзде ‘га поцепа. Ззр то није једно исто и са свим по турски: Кад је требало освојити Босну и анектовати, онда је приморана Ј Кра| љевина Србијз да изјави: да је задовољна н срећна аиексијом Босне, у којој по тврдњи Аустријанаца ие живе | Срби него Босанци, А сада када се 1 десио атентат, и када је престолонаПре него што ја Аустрија заузела и следника убио Босанац. поданик аустро угарске, сада је тај исти Босанац одједном чистокрвни Србин те је по томе Краљенина Србија крива за његово дело! Чудо ие окривише и Шзајцарску кад оно Швајцарац уби царицу Јели савету!

Беч, 25. јуна. „Албанскл Кореспонденција“ са знаје из ДрачЗ, да не одговара истини вест, као да ће кнегиња ускоро отпутовати из Драча, или да га је већ оставила. ПРЕГЛЕ ДДОРАЂАЈА. Сад су и ,,Босанци“ — Срби.

поробила Херцсг-Босну, цео је свет знао и писао, ла су Босанци — Срби, чак је и Калај, ак аустријанац, чувени нзучник и политичар написао Иеторију Српског Народа, која се сматра кзо нај

потпунија и најтачнија Историја Срп. из околине Дервириа! Око 800 На Р ода .^..°”°. в . р . е . ме '„ Т У католика побегло је у шуме кра

ја Мати, где трпе разне невоље. Јуче је у Драч стигло око 100 њуди из Косовског краја. Очекује се долпзак још више великнх група, Бугарско-јзумунски погранични инцидсит. Софија, 25. јуиа. Бугарска Телеграфска Агепција саопштава: Командант Кемалар на

знао, да су Босанци и Херцеговци Срби као и у свима другим крајевимз, који су под Аустријом. Доцније, кад је Аустрија ушла у Босну и покорила је, тај исти Калај није се стидео да лиже оно што је пре аиексије пчсао, и као господар и управљач Босне и Херцеговнне, доказивао на срамоту своју, да Босанци нису Срби нити \е босански језик српски. И више од 30 година, иа поругу целоме култур-

бугарско-румунској граници јављ:1|номе свету, Аустрнја је називзла Србе нам: синоћ су војници из румун-ју Босни само — Босанцима\ а српскн ске кара} Ј ле пуцалп нт једног бу њихов језик — босанстм. А кад им 1 и витешког српског карактера, који је

Т. „Пестер У1ојду“. Чим је стпгла вест о крвавом убиству аустро-угарског престолонаследника и његове племените супруге, српска краљевска влада нашла се побуђеном, да изјапн своје искрено саучешће и оцзтру осуду над крвавим догађајем. Тај корак српске владе био је отмен и интернационално лојалан а потццао је из свесно иеодговорне душе