Trgovinski glasnik

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 143

Стр«.на 2.

има да се расподели на остале грађане. 3) Сем тога велики број чинов ника не плаћа онолику порезу ко лико плаћају остали грађани, те ту разлику морају да поднесу грађани, а уз то та пореза и не ула зи у глобалну цифру која се од вароши Скопља тражи. 4) Истима је да ова глобална пореза није много већа него што се под Турцима плаћало, али истина је и то да становништво има да сноси поред непосредних пореза још и велике посредне порезе: скупљу царину и трошарину, скупље монополе, ванредне прирезе; и поврх свега пола милиона општинске трошарине, у место 200.000 дин. колико је пређе било. 5) Па и поред свега тога ово би сгановништво сносило све ове терете да овде не влада велика економска и финансијска криза. Чаршија је готово празна, кредита нигде нема, јер банке су врло уздржљиве, извоза још нема а оно што ће га бити биће отежано тешкоћама при извозу ка Солуну и даље, шго је све последица промене овдашњег социјалног живота који од примитивног прелази на модеран. Овај прелаз мора бити; неосетан ако се хоће да се из основа не промени живот и стање овдашњих грађана што ми свакако не желимо. 6) Сем тога, што је горња сума врло велика за оволики број становништва, велике су неправилности чињене при распореду саме порезе. Како је ово мање више већа варош, то је требало да у комисију за разрез уђе већи број представника грађанства, еснафа нарочито старешина из трговачког реда, а не да четири кмета општине, који и нису прави трговци и занатлије и који не знају велики број грађанства расподељују овуј порезу. Стога једино се и може разумети да је овако неправилно распоређена пореза, која неправилност иде дотле да прелази у злоупотребу датог поверења. Ми имамо стварних доказа да су поје дини кметови фаворизирали себе и своје на штету својих суграђана.

Не би било деликатно да овде износимо имена таквих кметова и оних које су они фаворизирали, али кад се буду листе објавиле видеће се колике су све неправилности почињене при разрезу порезе на поједине грађане. Ми ово зовемо неправилност, да га не би назвали злоупотре бом која би неминовно повукла за собом и криминалну одговорност. Господин Министар је једини у стању да провери све листе и утврди неправилности, а ми смо навели само неке примере, које смо могли дознати јер листе нису објављене. С обзиром на све ово, ми смо слободни, Господине Минисгре, замолити вас, да изволите узети на-ј ше наводе у оцену и према томе извршити нову поделу порезеј према стварно пријављеним пријавама, тако да основна пореза не пређе ни у ком случају првобит-' ну цифру која пада на сваког, обвезника. А да би се та нова сума могла; што правилније распоредити, и да| би се, у шнтересу општем, избегле све жалбе и протести, молимо да се избередруга комисија у ко ју би ушли представници трговаца и еснафа, те да они, познавајући директно своје суграђане, изврше што правилнији разрез. Не буде ли се озо стање попра-ј вило, уверавамо Вас, Господине Министре, да више од половине грађанства неће моћи да поднесе овај разрез, дућани ће се затворити, свет ће емигрирати, тако да од оног Скопља од кога желимо да створимо други центар у нашој отаџбини, остаће само једна обична паланка, а то ми из многих, политичко-кационалних разлога не смемо дозволити. Ми Вас молимо, Господине Министре, у име свију трговаца и занаглија, да изволите овој нашој молби поклонити сву Вашу пажњу и учинити да се овом народу што пре помогне. У тој нади, ми Вас молимо, Господине Министре, да примите уверење нашег високог поштовања.

ИЗ ТРГОВИЕ КОМОРЕ.

30 јуна т. г. Трговачка Комора одржала је своју пленарну седницу, и на тој седници је главна тачка дневног реда верификација избора коморских чланова избор председништва, избор секција к је конституисање секци]а. Сви су из-; ^Р^ујовца бори потврђени као правилни. Само је на избор београдски

2. за округ београдски Пегар Николић, трг. из Младеновца. 3. за округ смедеревски Петар Симић трговац из Смедерева. 4. за окрмг крагујевачки Радомир Павловић трговац из

постојала жалба, и, како она није Неготина. била основана одбачена је. За пред седника коморе изабран је а избор потврђен досадашњи г. Коста Др. Ризнић, а за подпредседнике: досадашњи г. Тоша Мијаиловић и Давид Л. Симић. За председнике секција изабра-

5. за округ краЈински Петар Вл. Станојевић трг. из

6. за округ моравски Милован М. Ристић трг. из Ћуприје. 7. за округ тимочки Станко Трановић трг. из јечара. 8. За округ пожаревачки

За-

ни су: за увозничку г. Ворђе П.ј Др. Јарослав Чечелски, апотекар

Радојловић; за извозничку г. Хајим Азриел; и за финансиску г. Гавра Р. Раденковић. Председништво Коморе (председник и подпредседници) и председниии секција чине коморску управу. — Извештај о изборима за Трговачку Номору. По решењу прошле пленарне седнице наређен је и извршен избор чланова за Трговачку Комору на место оних чланова који су коцком отпали на дан 11 маја ове године. Коцком су били отпали: шест чланова из Београда; затим чланови из округа: београдског, смедеревског, крајинског, крагујевачког, ужичког, пиротског, моравског и тимочког. Осим тога је

из Пожаревца. 9. За округ пиротски Алекса Антић трговац из Пирота. 10. За округ ужички Малиша Атанацковић трговац из ј Ужица. Жалба је поднета само на избор | за варош Београд, и то од стране Удружења београдских пиљара.

А-Угарска и Србија. Интерпелације у цареком сабору Буди.мпеишш, 2. јула. На сутрашњој седници у Парламенту поднеће интерпелацију гроф Сечењи односно атентата у Сарајеву односно сигурности мађарских члан за округ пожаревачки отпао,! ноданика у Београду и граф Апопошто је над њим отворен стечај.Чђ и говориће о великом покрету у На изборима од 11 маја изврше- Сроији. ни су избори у свима местима, сем за округ ужички и пиротски. За ова два округа одређен је био’ накнадни избор за 22 тек. мес. када је и извршен. По извештајима које је Комора добила изабранн су: 1. за варош Београд. Давид Л. Симић, Милован Ј. Матић, Никола С. Радовановић, Хајим Д. Азриел, Димитрије Мирковић, Илија С. Илић.

ХАЈКА НА СРБЕ. „Демонстрацијв" у Далмацији. Задар, 1. јула. Противно вестима, које су објавили неки листови, тврдећи да су се у целој Далмацији десиле антисрпске демонстрације, ваља констатовати, да је сем Метковића, Дубровника и Спљета било политичких манифестација само у меколико малих села и да оне нису имале

плодност роман од Емила Золе ( 139 ) ј — Тако је, ви гледате у мене и не верујете својим очима. Верујте ме да се сама себе плашим, кад се гледам уј огледалу... Погледајте, застрла сам сва огледала; толико се плашим мисли, да ћу у њима видети авет... Матеја седе на један низак диван. Серафина клону крај њега и пријатељски му стеже руку својим измршавелим прстима. — Сад се не можете бојати, пријатељу, да ћу вас завести, Јели тако? Ја сам већ толико стара, да могу слободно говорити о свему... Ви знате цео мој живот, знате, да нисам била створена да будем матиижена. Имала сам два побацаја, и никад нисам зажалила због тога. ПЈто се тиче мога мужа, ја га нисам оплакивала; он је био опасан лудак. Оставши удовицом, имала сам пуно право да живим по свом нахођењу, зар није? Не могу ме прекорити никаквим скандалом; целог века сам се бринула, да се не унизим, а оно, што сам чинила иза затворених врата ”е тиче се нвко;а... Ја сам маштала,

само о томе, како ћу што потпунијеј служити љубави, лепоти и' наслади служиги свима силама свога бића, свим 1 жаром своје псжуде. ПричајуБи вам ој својој болести, ја сам лагала... Мени је било потребно да болешћу објасним неопходност операције, на коју сам се тобож с плашњом одлучивала. Уосталом, вама је, зацело, било јасно у чему је ствар... Ах, признајем, ја сам подлегла безумној жељи да се без сметњи предајем наслади, да уживам у њој где хоћу и колико год желим, не стрепећи од трудноће... Подвргла сам се операцији, да би претворила себе у особито биће, слободно од те лесних патњи, да бих победила природу, да би се узвисила над њеним законима. Али нисам добила ништа, осем бескрајне жудње да осетим вишу насладу, приступачну човеку... Признајем, то признајем! И поред тога што сам потпуно разбијена, ја бих била готово да сутра поновим оглед, ја се не бих могла одупрти жељи да осетим бесконачну насладу. Овај јаук јој се оте као у каквом заносу. Она настави говорити; причаше о свом лнковању првог дана после операције, кад је, под утицајем надражаја од недавно зараслих раница, осећала појачање страсних прохтева.

Како је победоносно клицала при помисли, да је победила природу, да је удесегостручила насладу, да |е се мог ла без опасности подавати својим љубавпицима. Али ускоро се стадоше испољавати, један за другим, сви знаци привремене старости и поступног разоравања организма. Она је престала бити женско: кобна операција је убила све, што је чинило њену снагу, њену лепоту и њеиу приваачност. Кад није! хтела да буде ни женом, ни матером, природа јој, очевидно, није хтела дати неодољиву, победну лепоту женског створења — матере и жене. Коса јој је иоотпадала, зуби су јој пожутели и| расклатили се, вид јој је слабео, шум у ушима доводио ју је покадкад до испада. Али више од свега плашило ју је све брже мршављење, због чега јој се кожа збрчкала, покрила се борама и постала тврда и суха као пергамент. — О, ви још нисте виделисве, пријатељу!.,. Погледајте! И с бестидношћу пале жене она раскопча блузу, разгрћући рамена и дој ке. Матеја запрепашћнно посматраше ово изнемогло, зборано ружно тело, које је још пре тако кратког времена заносило леиотом и опијало миросом. Сад је ово оронуло гело потсећало на

презрео плол, који падне с дрвета и трули. Руке нес ећне жена дрхтаху од стида и љутње, кад стаде закопчавати блузу, скривајући превремену старост као какву сремну рану, која јој подгриза живот. — Реците ми, пријателзу, шта сад да радим? Чини ми се да ме ни руке не слушају, ја не знам чиме да их забавим. Остала ми је само једна жеља — спавати, спавати непрекидно и без снова. Али чим заспим, сањам чудеса. Ја проводим ноћи исто онако како проводим дане, премештајући се с фотеље на фотел-.у у немоћној срџби, која ми трује живот... Али то није све. Ја бих била готова да се помирим са старошћу, с неизбежним распадањем мога тела. Да је проклети Год само убрзао појаву бора, неизбежно изнемогавање тела, ја бих узмогла да му опростим: за сваку грешку треба платити! Али мене доводи до лудила мисао, што је он у мени убио способност осећати насладу — једину радост мога живота. То је иајстрашнија казна и најгнусније злочинство! — Наставиће се —