Trgovinski glasnik

Број 143.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

великих р ^змера, Власти су предузеле све мере да не би дошло до изгреда. Прошле недеље биле су манифестације у Котору и није било никаквог инцидента.

ДОГАЂАЈИ НА БАЈ1КАНУ (Извештај Српског Пресбиро-а) Пад Бврата. Драч, 30. јуна. Према извештају генерала Девера, који је стигао из Валоне побуњеници су заузели Берат синоћ. Капетан Гилар успео је да склони артиљерију, коју је пренео у Бе рат пре него што је пала Корица, а тако исто и четири митраљеза. Постоји бојазан да ће и Валона ускоро пасти. Генерал Девер намерава да остави Валону са трупама, пошто се варош не може одупрети нападу побуњенпка услед рђавога положаја и малог бројл војника. Код Гезбула данас су прпмећена врло велика кретања на непријатељским положајима и на њиним положајима виде се топови. Исмапл Кемал отпутовао је да нас за Валону. Кнез је данас примио осгавку министра правде Му-. фит-беја, кога ће привремено заменити министар фпнансија Нога. 1 Борбе с побуњеницима. Драч, 1. јула. Према сигурним вестима дошло, је до борбе" са побуњеницима у околини Валоне. Два италијанска брода отишла су за Валону да заштите талијански положај. Тврди се да ће један део флотиле, која се налази пред Драчом, отићи сутра у Вал©ну. Светогорци Грчној. Апшна, 1. јула. „Нова Грчка" доноси да ће калуђери са Свете Горе, приликом доласка краљевога, сем историских поклона које ће учинити суверену, понуда допуне суму за куповииу једнога дреднота, који је грчки народ поклонио краљу Поводом лажних вести. Ових дана, па још и јуче, преплавили су несавесни репортери Беч и Бу-1

димпешту лажним вестима, да је у Београду извршен погром нал становницима сугедне моиархије, да је аустроугарско-посланстзо бачено у ваздух и да је барон Гизел, посланик, убијен. Усл^д тих лажних вести дојурио је у Београд приличанбројмађарских новинару да шаље извештаје о крвазом погро му, Мађарски опозициони извештачи били су пренеражени када су видели како несавеспи љ.уди грубо лажу и како систематски изигравају јавносг и углед штампе, а дописници мађарсаих владиних лисгова као Дери и неки бедни Србин-правник и даље су обмањивали мађарску публику. Тим поводом „Аг ЕзС послаојесвоја два сарадника, а „Ма§иагог52а^“ једног, да констатују право стање. Дописници оба листа послали суврло корекгне извешгаје На темељу тих извештаја, речени листови донели су и уводне чланке у којима су ошгро осудили несавесност реп'ртера, а потрудиће се да дознаду и мотивацију прогонсхза тих неваљалаца, да их мађар ској јавности прикажу. „АгЕзГусвом узодном чланку између осталога и ово вели: „Лажним и крЕавим вестима препуна је атмосфера. Нико позитивно не зна а сви тврде да у Београду кољу Мађаре, да су аустро-угарског посланика већ заклали и да ће у поноћ бацити послапство у ваздух. Нож и бомба, крв па крв и сличне речи престравиле су јуче и данас Будимпешту Од Београда, који нам је тако близу, направили су полинеско острво са којим нас везује само лажна фантазија у недостатку железница, телеграфа и телефона. Те лажи телефонпралп су из Будимпеште у Б еоград, да ном се Шелсфонирају из Београда у Ђудимпеиту. Уплеле су се и бездушне берзијанске хигијене и њима се служе са ископавањем лешева из земље. Ми тешка времена преживљујемо, јер се то не може назвати здравим сгањем. Београд је миран. Нама нала же ум да у овим кобним данима задржимо хладноћу и спокојство. Крупни и велики догађаји толико су нам се већ приближили да осећамо њихову снагу — према томе убиствен и несавистап посао врши сваки који се служи оваквим опасним средствима у овој запаљивој атмосфери 1 *, —

У том жару продужује речен лист свој оправдани прекор, а после доноси још и ову нотицу: „Страховите вести“. — Оне страховите вести који стижу из Београда, а из извора далеко од Београда, већ не изазивају.љутњу и бес, него постају комикум. Сваког сага стиже у Бпешту по једна страшна вест из Беог, ада, која узрујава и онако већ узрујане духозе. Ми ћемо се потрудити да поватамо наше комите, које по пештанским шан танима стварају ове грдне лажи против Србије", „Аг ЕзГ је своје обећање испунио и послао је своја два члана у Београд да уђе у траг тим арамијама, који су у вези са пештанским шантанским комитама. Н. М.

Гсвор г. Пашића пред Хартвиговим ковчегом.

Текст беседе, коју је јуче држао у Саборној цркви, после опела, Пред- ; седник Министарског Савета и Министар Иностраних Дела г. Пашић, гласи: „Тужни зборе! Пред нама лежи на мртвачком одру човек, чију смрт оплакује не само његова породица и његови пријатељи,! већ и цела Србија и цео српски нлрод. Његова изненадна и неочекивана смрт потреслт је и ожалостила цело Словенство. Покојник је био човек велике умне способноети, ванредне спреме и богатог искуствз, широке и благе руске душе, која је својом љубављу обу хватала словенска племена, и која је непрекидно размишљала о начинима који би кадри били да их измире и појачају њихову културну узајамност те да виде и схвате ону велику моћ, која лежи у њиховој културној солидарности. Кад је покојник ступио у практични политички живот, његова блага и ши рока руска душа одмах га је с његовим симпатијама привукла к потиште

ском министарству спољних похтова, у одељењу, које се искључиво бави пословима источних и балканских народа, упознала га је с великим значајем српског племена, који лежи у његовој прошлости, многобројпости и у његовом географском положају. Његова пак служба као руског посланика у Србији још га је више упоз :ала с карактерним особинама душе српског племена, и спојила га је још јаче с његовим тежњама, које су увек биле и остале у сагласкости с тежњама великог руског народа. Последњи балкански догађаји пружили су згодну прилику његовом великом уму и исчуству, да посвети сав свој рад балканским народима и да знатно допринесе њиховим успесима. Његова славенска душа била је болно ожалошћена што се велики балкански преображај није могао да заврши до краја са овом истом слогом, с којом је започет био. Покојни Хартвиг уложио је велики труд и искрену вољу при склапању срп:ко-бугарског савеза и још већи труд и бригу улагао да га спасе од раскнда, — ати ни моћни руски Цар није могао да заустави нови ветар, који је после постигнутог успеха дунуо био. Српски народ у вршењу свога историског задатка имао је од Русије, од које се није одвајао ни у најтежим моментима, пуну и искрену помоћ благодзрећи поред других чињеница неуморном раду великог покојника, који је своју владу тачно обавештавао о свима текућим балканским питањима. Српски је народ захвалан великом покојнику за искрену помоћ, коју му је указивао. II колика је та захвалност и искрена може се ценити по свом свечаном спроводу, по топлим сузама целог нашег Београда, по жалости почевши од Краљезског Двора па до последње сиротињске кућице. Српски народ, кога срећа није тако често и обилато засипала, остаће дубоко и вечито благодаран човеку, који га је помагао у најтежим тренутцима.

ним озлканским народима и изучавању њиховог живота. И у колико је дубље улазио у њихову прошлост и садашњост, у толико се више загревао жељом да својим радом олакша њихову судбину и да им помогне у њиховим оправданим тежњама. Његова дугогодишња служба у ру-

1 ј шшиЈдајЈпии

адртапс ВСЧИШ у

своме срцу и предаће аманет и своме потомству: да чува и поштује гроб великог Руса, великог Славенина и великог пријатеља српског народа. Гроб његов у српској земљи, коју је љубио као своју отаџбину, остаће вечита геза између руског и српско 1

од Леона Смита превсо М. И. Ђукнић (3) Хиполит Паси је изобилан у истом смислу: „Ако се узму ствари онако какве су,“ вели оч, „пошто емисије новчаница, које се исплаћују по виђењу, замењују у транзакцијама трговачке ефекте са дугим роковима за исплату, то она даје праву индустрију, и то индустрију створену потребама, које постају кад се увеличава полет манифактурне и трговинске радиности, и које се развијају у исто време кад и та радиност (*). Доиста, банке могу примити оставе, дати позајмице отварати текуће рачуне, а да немају потребе емнтовати новчанице; само су оне тада депозитне и есконтне банке. Оне могу вршити операције и примити обавезе само по мери новца, што га имају и што га примају на оставу: њихови дохоци се своде на разлику између интереса који плаћају, и интереса, који примају Помоћу ‘ЗсапссБ с1 Тгаусих Јс I, Асаћсш1е ћсБ $еппссБ шога1с5 е! роШШпе, аугЈс 1864.

права емисија новчаница онеувећајући! капитал добивен помоћу емисија, којиј стаје само онолико, колико се плаћај за гравуру и хартију, потребну за новчанице. То повећавање изворл ставља их у стање да могу привући више остава; да повећају број позајмица и есконта много више од броЈа свогз капитала и своје металне подлоге; да узимају мањи интсрес; једном речи, да чине веће услуге и да се за исте мање наплаћују. (*) Емисија мовчанииа нијв оно исто што и Фабрикација новца.Друга теза, коју потпомажу Воловски и други, састоји се у томе, * Нетреба заборавити, да је овде реч о новчаничним банкамз, чије се новчанице могу одмах канвертовати (прет ворити) у звечећи новац а не о бан кама, које су претворене у државне агенције за стварање и емисију папирног новца, који има принудни курс и који се оне може конвертовати Дфетворити/ За тим писац истражује праве карактере криза, које су проузроковале банке својим претераним емисијамз; он разликује емисије папирног новца, које су узрок приза, од емисија нопчаница које су последица криза. Кризе про излазе отуда, што држава емитује претеран® много папирног новца; за то, што банке врше сувише много по-

да се емисија новчаница асимилије фабрикацији новца. „Само др-| жава“, казало се, ,има право фабриковати и дати да се новац фабрикује; 1 новчанице замењују новац; дакле само јамо је држава у праву емитавати новчанице сама, или да за то другога опуномоћи. Порекло металнога иовца није изложено на тај начин у исто рији. Некад се злато и сребро упо требљавало у полугама при разменама. Доцније, да би се избегао труд око мерења и око пробе полуга, измисли се, да се означе нарочитим отиском како би се одредила њихова вред ност. Та операција беше поверена државним поглаварима зато, што су они били у стању извршити је боље од макога слова, оне увећавају сво]е емисије. Кри« проузроковане претераним спекулацијама. имају исте карактере и иста дејства, било да те претеране спекулације имају своје порекло у пословима оних банака, које имају право емисије или оннх, које то право немају. Али треба додати, да право емисије мами на претеране спекулације, као што их у осталом изазива и пре терана количииа стварних капигила, који су стављени на расположење по|слова. другогз, зато што они уливаху више поверења него ма које приватно лице, н зато. што је требало да буде знак више познат. То је била њнхова функција а це право спојено са суверенитетом; средствоа на догма. Шта више и кад би било истина, да се метални новац фабриковао и да се фабрикује на основу сувереног права, зар би из тога произашто да се то право мора проширити и на емисију новчаница? Виктор Боне је то тврдио: „И новчаница", в?ли он у своме делу „ О Креднту и Финансијама“, „ннје прави новац, јер и ако је сваки слободан одбити је, кад нема принудног курса, опет за то она циркулише као новац. Она ослобођава онога, који је у нлаћање даје, кад је примљена драговољно и врши тако добро улогу новца, да се тражи да се она распростре у оптицају, како би се новац економисао. Да ли се може дати целом свету право да ради у виду хартије оно, што сама држава може радити у виду метала?* (Наставиће се.)