Trgovinski glasnik

Страна 4

ТРГрВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 143

народа, која ће пружати поуку потомству дз се велики историски преображај Србије завршио с помоћу Русије. Нека је покојнику лака Српскз земља и некз му је вечиа усиомена и вечна слава у Српству и Славенству. 1 '

Дебарци у Београду. У циљу међусобног ближег упознавања и стварања тешњих веза приспела су нам у недељу на Петров дак нашај драга браћа — трговачки омладинци — из Дебра са својим вредним и усталачким школским надзорником г. Живојином Поповићем. Они су на своме путу посетили Ниш, КрушеЕзц, Обилићево, Ужице, Краљево манастир Жичу свугде задовољени прнродкнм лепотама крајева и уређењем: и животом побројаних места. Љубазним дочеком и братским пријемом и пажњом, што им је све указано од стране иашега и омладинских удружења у Србији, државних надлештава. као и власника индустријских и трговачких фирми у Београду они су оча- 1 рани до врхунца, тако да то знатно превазилази њихова очекивања и ујакој мери појачава одушевљење у њих за Србију и све што је Српско. Првог даиа доласка наша драга браћа присуствовали су свечаностима прослављања дана рођења ГБеговог Велкчанства Краља, па су за тим разгле дали народни музеј, тврђаву и калимегдански парк.У подне им је приређен ручак у „Хотел Касини\ а по по-| две су били на тркама. Другог дана иаши су дрзги гости! обишли фабрику дувана дочекзни и испраћени врло љубазно и свесрдно од од стране управника г. М. Петровића, па су из фабрике дувана отишли у Топчидер и Кошутњак и ту у хладовини пријатно провели некслико чассва ради одмора. По подне су учинили посету Трговачкој Комори, где им је учињена н^жња, те су присуствовали извесно време пленарној коморској седници, која се тога дана држала. По том су разгледали веће трговине манифактурне, колонијалне, штофова, галантериске, књижарске, гвожђарске и т. д. Најзад су тога дана били у руском посланству на целивању посмртних остатака великог и незаборављеног пријатеља српскога народа пок. Николаја Хенриковића — Хартвига, на чијем су погребу сутра дан — узели корпоративно учешће и у знак поштовања великих заслуга високог покојника за њихово ослобођење приложили диван венац од природна цвећз са натлисом на тракама: „великом пријатељу српства Хартвигу — дебарска омладина 1 ' Венац је носио један личан и у њи ховој живописној ношњи одевен Де барац. По распореду, трећег дана по подне било је раз ледање фабрике вунених ткива и штофова Косте Илића Синова и Комп. Наше драге Дебарце прнмио је све срлно, са свима се руковао и показао им сва одељења фабрике г. Влада Илић, објашњавајући им онширно сву фабрикацију ткива и штофова. По свршеном разгледању ове фабрике г. Влада их је аутомобилима и фијакерима одвезао у другу њихову фабрику — фабрику платна, — где их је исто тако љубазно и братски дочекао и свуда по оделењима провео његов брат г. Милан Илић. Упознавши их са свима радовима око фабрикације платна г. Милан је својим гостима у лепој башти уз саму фабрику спремио богату закуску, при којој су у хладу и зеленилу остали у ближем упознавању, разговору и певању

онамошњих нзших народних песама. Захваливши се гостољубивом домаћину г. Милану наши су гости учинили још једну шетњу до Калимегдана. Тог данај у вече прпсуствовали су представи у Браниноме Позоришту, где им је г. Брана указао особиту пажњу. Довршивши сутра даи разгледања још неких трговина и индустриских предузећа наши су се драги гости у подне кренули возом у Младеновац одакле ће у Ваљево на виђење са својима војницима, који служе кадар у тамошњем пуку. Дочекани, угошћени и испраћени братски и свесрдко наши ^раги Дебарци при своме одласку захваљују се из свег срца свима Београђанима у првом реду трговцима и индустријалцима. Л>.

ДНЕ8НЕ ВЕСТИ. Црногорци и смрт Хартвигоеа. Поводом смрти овдашњег царско-руског посланика Хартвига добивен је са Цетиња, од Краљ. Црногорског Пресбиро-а, овај телеграм: Дубоко потресени вешћу о изненадној смрти Николаја Хартвига, одлпчног сина паше заштитнице Русије, њенога мудрог и ролољубивог дипломатског заступника у престоници братске Србије, заједно с вама делимо велику| жалост за њим. Слава Хартзигу! нека је вг.чни покој његовој племеиитој славенској душн! (Телеграм је стигао са задоцњењем услед прекида| телеграфског саобраћаја на линији Цетиње—Сјеница, те га зато тек сад објављујемо ) Учесницима на сахрани пок. Хартвига. Умољавају се корпорације које су учествовале у спроводу при сахрани пок. Хартвига, да своје адресе иисмом доставе госпођи Харгвиг директно преко овдашњег Царско-руског Посланства или преко г. Павловића, секретара министарства иностраних дела. Разграничење са Црном Горсм. Српско-црногорска комисија, која обележава границу између Србије и Црне Горе у Новопазарском Санџаку, завршила је свој посао и стигла у Призрен где ће написати протокол о разграничењу. Честитне Њ. В. Краљу Г. Пашић, председник Министарског Савета изјавио је преко „Српских Новина“ захвалност свима, који су послали честитке Њ. В. Краљу на дан његово[ рођења 29 прошлог месеца, Заслужним ученицима. Г. Живко С. Богдановић, трг. овд. и члан добротвор нашега Удружења, изволео је приложити 40 дин. да за ову суму набавимо одабраних књига и да их као његов дар употребимо за награђивање одличних и врло добрих ученика Трговачке Школе нашега Удружења. Београдска Трговачка Омладина из јављује своју трајну захвалност г. Богдановићу на пажњи и прилогу. Румунски студенти Јуче је допутовало у Београд 76 румунских студената из Букурешта. Они су се један дан задржали у Београду на путу за Рим. Исушивање Мачве. Г. Вињеро, начелник хидротехничког о ељења министарства привј.еде, отпутоваће у округ подрински, да прегледа терен за исушивање Мачве. Питомци Војне Академије. 270 питомаца ниже школе Војне Академије отпутовало је јуче ј Скопље

на премеравање. Питомци ће обићи бојиште, где ће им професори држати предавање из ратне историје. Прослава Краљевог дана у Паризу. Овогодишња прослава’ Краљевог дана, 29. јуна, није прослављена самој у Србији, осталом Српству већ и далеко 1 од наше отаџбине у земљи наших при јатеља Француза, у њиховом лепом Паризу. На Петров дан, била је служба божја, а после ове благодарење у руској цркви, за дуг живот Краља и Његовог Дома. Благодарењу су присусгвали; Г-ђа и г. Веснић са чиновнииима посланства, наши официри који су на школовању у Паризу и Српска колоиија. Ванредно састављен руски црквени кор својом песмом давао је том веће побожносги, искреније молитве за краљев живот, које чине његови поданицн удаљени од своје отаџбине. После благодарења био је пријем у Српском посланству. Господин Веснић, достојан и незамењиви представник Србије на француском двору, својим понашањем пријатељским опхођењем умео је да и овога дана предстзви скромност мале Србије, али пуно достојанства и нечега узвишеног. Он је сз својом не великом али веома узвишеном фамилијом Госпођом Веснић и Госпођицом Веснић умео да, лосле званичног пријема, покаже оно што може да услужи једна српска кућа. Једна богато спремљена закуска за представнике дипломације и остлле учинила је прелаз из нечега ззаничног у пријатељство и искреност. Г. Веснић напио је здравицу у част Њ. В. Краља поздравио у исто време представнике. пријатељски на.м расположених држава. Франпуске, Русије и Грчке. На ову здравицу одговорио је г. Оман професор одв. универсигета са пуно ласкавости за Краљевику Србију и цело Српство. Овом приликом Г. Веснић је предао Г. Оману — учаснику у пгошлим ратовнма споменице Српско-Турског и СрпскогБугарског рата. На овај качан завршена је овогод. прослава Краљевог дана. Помиловања. Казна затвора опроштена је: подофицирима, капларима и редовима целе војске, који су кажњенн извршним пре судама војних судова или дисциплински. Одликовања у војсци. Објав;вено је неколико указа о одликовању официра медаљама за храброст и за ревносну службу. Нова фирма Г. г. Аранђеловић и Рацосављевић, трг из Јагодине, отворили су у Јаго дини књижарску радњу под фирмом: „Аранђеловић и Друг“. До сада је ова радња вођена под фирмом: „Илија Аранђеловић". Честитајући младим трговцима почетак самосталног рада, желимо им велики успех у њиховом послу Збор Пољопривредног Друштва. Ванредни збор Српског Пољопривредног друштва биће у недељу, 6 ов 'м. у друштвеном дому.

Тјиии, Првведа, Фимвсшв. (2 ; Култура мака — афиона и трго вина опиумом у новоослобођеним крајевима Србије. Услед многих подвала, вредност производа врло је разнолика. Поједини несавесни произвођачи умећу у афион кафу, туткал, песак, земљу и др. смесе приближне боји и еластичности афиона. Често пута и експерти, који се од воћих кућа шиљу да утврде цену и чи-

стоћу, буду преварени, јер је анализа на лицу места — тржишту неизводљива. Мали произвођачи, који доносе по 3—4 кграма на тржиште могу се толерирати и експерт задовољава се само пј:егледом боје пресека и општим изгледом афиона. Код већих кућа, експерти су толико извежбани, да одређују проценат морфијума у колачу, те га по каквоћи и плаћају (критеријум од 0,1—0,2 од сто је код експерта који афион купују што је доказ добре сигурности при одређивању цене афиуму). Ну, данас постоје државне лабараторије за испитивање афиона, у погреду садржине морфијума у њему, у Цариграду и Смирни. Овако купљен афион на тржишту, смешта се у лимане кутије, а ове у дрвенесандуке и експедицијом односе на глазне пијаце. На овај начин избегава се крађа афиона и ужасно испаравање, услед чега се губи у тежини. Тежина оваквих сандука је око 75 кграма. Трговина афионом — опиумом употреба његова. — Целокупна производња афмона у бив. турској царевини износила је просечно 7.000 сандука (1910. год. 10.800 сандука). 'Грговипа афиона води се у духу спекулативном и највећа је између руку Јерменаца и странаца. Турци га само производе и из прве руке продају, а спекулацијом се не баве, откуда у њих и афоризам преведен на српски: „ мак није векика биљка, али онај који му подлегне, скрха своју грбачу и . Афион се производи како у Азији, тако и у Евромској Турској и у нашим ново-ослобођеним крзјевима Србије: у Серезу, Струмици, Косову а нарочито око Скопља, Штипа и Куманова, где се сваке године сеје око 2.000 хектара под маком. У трговини се разликују две врсте афиона: Фини афион (зоК зћјррјп^) и дрогериски афион (с1го§1Пз1е). Дрогериски је у употреби по апотекама и растурен је по свима земљама. Садржај морфиума кад разних афиона варира од 9—17 од сто. Фини апиум или „5оК а употребљују за пушење, а и за вађење морфиума. Употребљен за пушење, класиран је у три квалитета: видан (потпуно прозрачан); средњи (40 од сто чистоће прозрачностн) и обичан опиум. Цена експортисаних афиона на тржиштима: Смирне, Цариграда и Солуна, варира према години од 40—65 динара килограм (1911 год, био је на курсу 70 дин. а „зоћ" 80 дин кграм). Американци су најјачи купци афиона у Турској и новоослобођеним крајевима Србије (50 од сто од целокупне производње): афион јса већим процентом морфиума шаљу у Сев. Америку ради прераде — за морфиум, лошији у Јуж. Америку. И Американци га па кују у мале лимане кутије, од једне енглеске фунте (453 гр, 58) у вредности 20—30 дипара по комаду. Холандија за своје колоније, Јапан и Кина, такође су добри потрошачн зфиона из Европске Турске и наше нове Србије. Принос. — Тешко је изнети тачну Цифру режијских трошкова за рад и прииос са земљишта под маком. Оне се према пределу и радној снази мењаЈу; већи произвођачи по беглуцима и чифлуцима, експлоатишу своје чивчије, дајући им 30—40 од сто од обраног афиона — кала. Трошак око културе мака, може се узети просечно, овако: 1. Два орања дин 28 2. Два дрљзња „ 10 3. I. прашење „ 35 4. II'. прашење „ 22 5. 20 кгр. семена „ 8 6. За обрез. чаура и бербу кала (12'—