Učitelj

се не може овака одредба дозволити с тога, што одиста има прилика сваки дан где ми видимо, да се један човек изненадним и неоправданим премештајем стави у такав положај, да му савршено ништа друго не остаје него да да оставку, па зар би у томе случају

било човечно, и поред тога што јепри- |

моран да да оставку и да се лиши овог парчета леба, да му се и још нека

права узимају и још неке казне изричу '

Натерати човека да да оставку, па га после за то још и казнити, не знамо како би се то могло назвати и оправдати. Правичност и правда изискују, да се овај, 55. члан закона са свим изостави. Члан 257.

„Права учитељска на плату и унапређење одређена су нарочитим законом о учитељским платама.

Учитељи, који наврше десет година службе имају шраво на издржавање на случај старости, душевниг и телеснитф слабости или наступиле неспосо-

бноста“. и т. д. За тим долази.

Члан 58. који је са овим у свези. Прва алинија. тога члана гласи овако: „Издржавање може добити учитељ по молби или по потреби службе у случајима друге алинеје члана 57 решењем министра просвете џ црквених послова“ Ми би имали врло много да кажемо о првој алинеји 57. члана, нарочито о условима од којих зависи учитељско унапређење, али то за сада не можемо чинити; то ћемо учинити другом приликом. да сада ћемо казати неколико речи само о другој алинеји овога члана, у

којој се одређује у којим ће се случајима моћи дати учитељу издржавање. Најпре што нам овде пада у очи то је оно, што се вели „или наступиле неспособности“ на основну чега после може министар дати издржавање учитељу „по потреби службе.“

Свакојако овде се разуме „неспособност“ у раду школском, пи поје нужно да се изриком напомене, ако се то разуме. Ово велимо с тога, што мислимо да би се овако непредизираним и ошитим одредбама могли поједини користити у оним случајима, на које законадавац није никад ни помишљао.

дарад веће сигурности и законске тачности, нужно је да се овде изриком каже каква се и колика неспособност разуме. Према овоме како је у предлогу написано, могао би сваки министар просвете одлучити учитеља од дужности и дати му издржавање само ако би учитељ једне године можда туђом кривицом показао у својој школи успех „слаб.“ То би се одмах могло подвести под оно „или наступиле неспособности“ и са свим „по закону“ дати учитељу издржавање па ни суда ни пута. Да таквих прилика може бити, да и најбољи учитељ стицајем околности једне годинепокаже успех лошији него што би требао да буде, према ваљаности и уредности тога. учитеља, о томе сваки зна. И баш с тога не треба остављати тако широко поље, да се може учитељ „пензионирати“ „по потреби службе“ и онде где се за то не би могло наћи довољно разлога.

Зато смо, да се овде тачно и одређено каже у којим се случајима може учитељ „пензионирати.“ (За учитеље се то пензионирање каже издржавање) како