Učitelj

лонцу. Тај је лонац начињен од земље, која је у ватри постојана. Таке се земље налази и код нас у Србији у селу Слатини у ваљевском округу, и одатле се поси у Крагујевац за тополивницу. — Поменути што и о нашој стаклари у Јагодини. Од тих мајстора што стоје око тога земљаног казана, једни мешају масу, друге умачу у ту масу скроз пробушене дрвене штапове, који су на доњем крају плеком оковани, па ту на штаповима изнету масу мећу у разпе калупе идувају кроз штап, пошто калуп затворе. Други опет захитају масу великим кашикама, и сипају у разне калупе од разних Форама и тако приправљају разне стаклене ствари: чаше, бутеле, цилиндре, прозорна стакла, плоче за огледала и т, д. Трећи опет глачају стакла дрвеним или металним ваљцима; стаклорезци опет алмазом срезују и секу · стакла. Оптици справљају наочари, калејдоскопе, телескопе, зажижућа стакла ит 1.

Како сад да изведемо другу групуг Какву угодност имамо од прозорног стаклетар - Оно је провидно, пропушта, светлоћу у собу, те можемо да видимо у соби, и шта бива на пољу. -- Дали пропушта и ладноћур — Не пропушта, те зато и задржава у соби топлоту. А у које је то време баш нужнор — зими. Ту можемо сад описати зимње дане, од прилике овако: на пољу је снег, мраз, дува ладан ветар; па како нам је мило гледати у заклону дуплих прозора на све што бива на пољу. Стакло не пропушта ни кишу и можемо преставита и описати и летње дане. На прилику: на пољу је бура, кишне кашље ударају у стакло прозорно, улицом теку поточићи, људи трче да се где год заклоне ит. д. дожемо се сетити и болесника, и преставити, како им је кад леже у затвореној соби, и како им је мило да погледају кроз прозор на небо на дрва; како жељно и с нестрплењем чекају да сване, те да виде шта бива и т. д. Можемо напоменути и то, да је било некад времена вад ни на парским дворовима и палатама није било стаклених прозора, а

| сада их имају и најсиромашнији људи, на | својим малим кућицама, како би нам несносно било кад би морали живети без. стаклених прозора у најдивније начињено) и раскошно намештеној кућии т. д. Нетреба заборавити поменути и сењере који су заменули Факље, п све остале стаклене ситнице, живописна стакла у готским црквама, мозаике и т. д.

| Изводећи трећу групу, преставимо : хемичара, физичара и астранома. Хемичар је опкољен стакленим ретортом КИР

НЕ меша, посматра сад у један, сад

у други препарат и т. д. Физичар пази на термометар и барометар; спушта их у врелу воду, у лед, носи их уза се на високе планине, мери висине, низине, пропушта сунчане зраке кров призму и пази њихн прелом и т. д. Астроном проводи целе ноћи на обсерваторији и пази на небеска телеса својим телескопом. Мери безкрајне просторије васељене ; гледа милноне светила налик на сунце; посматра месец, његову површину; тамне пеге супчане и небројене планете ит. д. Можемо још много и много поменути, какви су велики успеси, каква су многа нова знања, учињена п одкривена телескопом. А шта, да речемо за микроскоп — Ко се њиме служи р — Ботаничар, зоолог и минералог. Знамо сви како нам се на прилику танка и глатка длака од косе сасвим у другом облику преставља, око инсеката, цветни прашак, крило лептирово, језик змијин и т. д. кад то све кроз микроскоп гледамо. Овде се још треба сетити и опоменути и свега, оног што смо читали или слушали 0 оптичким стаклима и инштрументима ; зажижљиво стакло, наочари, и показати како су оне (наочари) права благодет за оне, који су кратковиди, или у којих је вид ослабио од старости и т.Д.

Према свему лдосадањем, “треба, и закључак да изведемо, који би одговарао приступу. Џа шта можемо у закључку известиг То, да одстаклета имамо равноврене користи. — Ако смо у приступу говорили, како неки људи слабо цене стакло, сад треба извести, да је тако мишлење јед-