Učitelj

је Го

284

вета, јер једни су у опште војевали противу самога начела, а други нешто из нехатости а нешто и због тога, што су зпали да је се узалудно борити за прин-

цип, који је требадо дискусијом и јаким

разлозима појачати тако, како би му био колико толико већи терен, кад опет дође на дневни ред.

Главна погрешка одборова била је само у томе, што је предложио веома мален број чланова. Место 120 школа обор је требао да предложи 40, а највише 50 школа. Ми знамо, да ће се рећи: па то је тек почетак, па после би се могао број надзорника увећавати. Наше је опет мишлење супротно Ми мислимо да у почетку треба поставити што већи број надзорника, а за наше мишљење говоре мвоги разлози: Докле у школама има учитеља, који потребују строгога надзора у свакоме погледу, и којима треба не само поуке, него им треба да уче, дотле нам дајте што већи број сталних, и што више спремних надзорника. Докле нам школе, и намештај у њима, стоје јошу примитивном стању у хигијенском погледу, дотле нам дајте што већи број надзорника, да, пораде у народу на грађењу хигјенски удесних школа и на набавци правога школског намештаја. Кад пристигне млад нараштај спремних учитеља из наших струних школа; кад се од садашњих старих механа и општинских судница направе школске зграде, онда смањате број стручних надзорника, ако вам се учини голем.

Тек сад долазе на рЕд да кажемо шта мислимо ћ финансијским средствима, ио људима, који треба да вауви надзорни-

_чка места.

Прво о Финансијским срествима.

Држава, која може да гради жељезницу, која кошта толике милионе, може и за бољитак своје просвете да жртвује још неколико хиљада динара. чКељезница, је резултат напретка у науци.

Држава, која може да даје само народном позоришту преко 30000 динара помоћи, а позориште је школа само за Београђане, и то по неки пут са хрђавим

методом, — то држава може и на просвету целокупног народа утрошити неколико хиљада динара више. Позориште је такође плод просвете и напретка у науци.

Данашњи век поноси се војском и просветом. Обоје имају оружије у рукама. Разлика је само у томе, што је у војске оружје смртоноснф, и она што освоји, освоји силом: убиством, паљевином, рушењем ; у просвете је оружије животворно, којим се развија свест, љубав, само поуздање, самопрегоревање ита У данашње доба не војске, али се много мање може одрицати потребе просвете - напредак целога народа. Нека се троши онолико колико је

"најнужније за војску, али нека се не ште-

ди на просвети. Уштеде се морају тражити на другој страни, и када их год озбиљно потражимо за цело ћемо их наћи.

А какви би резултатини овде изишли кад би ми упоредили просвету пи полидицију у нашој земљи, кад би упоредили задатак једне и друге, посао једне и друге. Ми сами велимо: што мало више потрошимо на просвету мање ће пам тре-

бадји на полицију (сразмера обрнута). Права (7

и истински организована просвета утамањује друштвена зла, и што мање буде зала, мање ће требати чувара поретка, мање ће људи долазити пред судове, мање ће се трошити на апсенике и апсанске заводе итд.

Па даље, држава у којој има довољно непотребних установа, пека похита са увидањем тих установа, па ће моћи трошити не само на сталну ревизију, него на још многе прођветне цељи.

Ето, То су наши разлози ради којих замерамо одбору, који је заступао начело сталне ревизије, а освртао се на неку штедњу у извођењу тога начела. Не помаже ту ништа крпеж. Треба ли нам стручно спремљених учитеља, отварајмо још коју учитељску школу. Кад се осигурамо са стручно спремљеним учитељима, кад будемо сигурни, да ће учитељ радити у школи из уверења, онда смо пола готови са послом. Треба ли нам новац, позај-

=»

јо

може се одрицати лотребех. |