Učitelj

236

велика вода. Замислите како бм онда изгледало! ... Само би се видео врх од Миландива, Пасјаче, Копаонпка, Јастрепца, и Старе планине.“) Све друго је вода! А шта би било са намар — Али кад би вода била још већа, па покрила баш сва, ова брда, да се ни једно не види, но све то да је под водом; ами кад би сели ра какву лађу, па се возили озго, шта би видели око себег — (Ако деца не знају шта је то лађа, а није им пре овог ни којом приликом казивано, онда се ваља овде мало задржати и у кратко казати им шта је лађа. И ако је могуће показати слику па шњом то објаснити) Дакле кад би вода сва ова брда потопила, све баш, да се ништа не види из воде, то би била велика, грдно велика вода то би било море! Помислите колика би била то вода! Џа колико би била дубока та вода! Помислите колико је висока Џасјача, па Сува планина, па Копаоник, па толико да, је дубока вода! Толико је дубоко море, па и више. Јест, има и много дусље! —

Од вас нико није видео море. И ја га нисам видео. Али има пуно људи, који су видели море, који су и путовали по мору. Ја рекох да вма људи, који су по мору путовали, а како ли се по тој грдној води путујер! — Ајд прво то да вам кажем.

По мору се путује — вози — на лађама. А лађе, то су као дугуљасте куће од дасака начињене. па омазане смолом и бојом, да не може вода да улази и да даске не труну. Оне су лаке, па плове по води, а машина, их тера. Има их већихи мањих. Неке су велике као двокатна кућа, а неке и веће. Такве су лађе морске. На таквим се лађама људи по мору возе, путују из једне вароши у другу, из једне земље у другу. Ти људи, који су по мору путовали причају овако:

Кад се пође са земље на море, седне се на лађе, па ајд по води. Кад се лађа крене, онда обала остаје све даље и даље.

ж) Сва ова брда виде се из Прокупља, где је ово и предавано.

| Изгледа све мања и све даља, па је нај-

после и нестане. Не вили се Кад нестане обале, онда се види свуд около само вода и ништа више. Докле год се може оком да види, само је вода. Оздо вода а озго небо ни ништа више Лађа морска иде врло брзо, брже него најбржи коњи, па опет може да се тако по мору путује по 4,5, 10. па и месец и» више дана, а да се нигде не вили земља, но само вода и небо. Кад се сунце рађа, изгледа као да из воде излази, а кад залази, као да утоне у воду. — Људи су ин мериди ту воду колико је дубока, па веле да није свуд једнако дубока. Негде је дубља, а негде плића. Негде је дубоко море колико за 50 метара, негде је дубоко колико у врх Старе Планине, а негде богме иза 2, 3, па и5 Старих Шланина. На једном месту је дубоко за 9 километара, а то јескоро 2 сата. Помислите, 2 сата даљине, кад би се усправило, колико би то било високо! Па толико дубоко море! — А има и дубље.

Дно морско није свуд једнако. И то су људи видели. Негде је равно, а негде има брежуљака, а негде баш к брда. Негде је сам ситан песак, негде ситни каменчићи — шљунак —, а негде голо стење. Тако је дно мора.

— Ето тако је и толико је море. И у тако великој води, што се зове море расти суњђер.

Пропитивање .... Ја рекох да сунђер расте у мору, сад још нешто о њему. — Сунђер не расте

онде, где је море млого дубоко, него где је тако дубоко колико за две или три овакве џамије, а то је тако за 90, 100 или мало више од 100 метара. (Где има повисока црква, може се то упоређивати са висином цркве, или са каквим високим дрветом, или тако. нечим). Ја рекох и да је морско дно различно, негде равно, негде не, негде песак, а негде камењар. Сунђер расте онде, где је дно каменито, па по камењу онако као што на понеком дрвету расту оне велике печурке. Тамо их има разне сорте. Неки мади, неки ве-