Učitelj

гове моћи образовати,“ вели Церенер. | Шварц пак вели: Настава нека не почиње са апстрактним, но са оним, што је контретно, па ће тако бити темељна, непрекидна и родна.,

Дакле и ми ако хоћемо да нам је почетна настава од користи, да нам је „темељна“ „родна“, морамо бити обазриви према умном и Физичном развитку дечијем, да неби тиме спречили и умни и Физично развитак његов, и од детета, створили као што вели Рајх,

„Џандрљиве младе старце и исушене лимунове“.

Да видимо. како стоје са умним развитком деца овога краја. Дете, кад дође у школу, оно не зна ни једну реч српску, не позпаје ни једне ствари које га окружавају, не разуме ништа, шта се говори и догађа око њега, и оно се налази као у некој непознатој пустињи. Дужност је сада учитеља, да изведе дете из те пустиње, и да му покаже све путове којима може изаћи из ње и којима је може упознати.

То ће учинити ако упозна дете прво са свима стварима, које га окружавају, и са којима има сваког часа додира, и упозна га са свима радњама, које се око њега догађају и које су му потребне одма при почетном предавању.

Учитељи ових школа дакле не смеју никако — ако желе да имају успеха од онога што раде — отпочети своје предавања са сликама из Буквара, јер то су само знади од ствари, и осим тога већином показује оне ствари, са којима дете нема толико додира | као што су: ашов, игла, буре венац, | хрт, њушка итд. а неке никако није ни

видело као на пр. џамију, гусле итд.

Учитељ мора отпочфти своја преда- [6

вања са оним, што је детету најближе, и што мора непрестано употребљавати. Како треба то извршити, и како треба радити, показаћу доцније, а сад да идемо даље.

8. У трећој тачци казују се, да пошто учитељ упозна децу тако за „кратко или дуже време, како се где у3м0же са српским језиком тако да дете може разумети тај језик“ онда се прелази на систематично учење Буквара. Питање је сада колико је то „краће

или дуже време,“ је ли то месец или

година, јер ни овај, као ни онај први, не одређује колико је то време. Али као што изгледа, то зависи од самог учитеља, да он одређује то време, само треба да има на уму, да до краја године сврши све, што се захтева распоредом. Овде нема ништа, што би могло извинити овд. учитеља, ако није извршио све, што се захтева распоредом, и ревизор може му за то, и то с правом, дати рђаву оцену и никад да не добије повишицу, него прво укор, после казну једномесечном платом па и губитак службе. И онда шта га чека Сиротиња, болест а и смрт. Колико је наших добрих учитеља само због тога, што нису могли извршити врло малу Формалност, која се захтева распоредом, понижено и уназађено, од појединих ревизора. Заиста грозно, али истинито. Свему овом јесу узрок овакови неодређени и двосмисленф расписи министарсњи; с тога и велимо, да, све што се има извршити треба ставити у закон, а са крпљењем треба да престанемо једном за свагда.

Осим тога у овој се истој тачци казује, да учитељ пређе на учење Бу-

1 ·