Učitelj
0
ма у којој другој земљи. Но, право да кажемо, кад узмемо у обзир све околности то није ни могло друкчије бити. Земље, које усвоје систем бирократског поретка, као што је то и Србија учинила, остављају увек назад оно, што треба да иде напред. Управницима тога, поретка увек су на језику две речи: „Просвета и народ,“ а у истини, на делу, обоје то њима је последња брига. Да је просвета до последњих дана, била последња брига онима, који су окретали точак државне машине томе је најочевиднији доказ данашње стање свију наших школа, и буџетска цифра, која се на просвету одређује. Ово би
се још јасније видело, кад би се упо-.
редиле буџетске цифре других државних струка са цифром просветне струке. Но ми то овде нећемо чинити. Ми хоћемо овом напоменом да нагласимо само то, како се свака друга струка у нашој земљи, претпоставља просветној струци. Овом напоменом хоћемо да покажемо и то, како су радници и скоро свију других државних струка осигурани и награђени, колико се боље може осем радника у просветној струци (неузимајући овде у рачун професоре, јер њима није сувише лоша срећа). Дакле већ сваки види на кога ми овде мислимо, кад говоримо о ненаграђености. Овакви види да то није нико други него учитељство. Но дај да будемо правични. У последње време учитељство није остало заборављено. Један кутић правде задовољен је, ако тако можемо речи. Али би сад било на реду, да кажемо колика је та награда. којом је у последње време откупљен тежак, пун чемера и непријатности сваке врсте посао учитељев. Требали
би да упоредимо државне раднике других струка са учитељством и да квалификујемо рад једних и других, па би се одмах све видело. Ми то сада нећемо чинити. Ми ћемо да свратимо пажњу читалаца, не на награду, већ на једну другу околност.
Учитељ живи и ради за народ у коме живи и којега је и он син. У гудури, као и у вароши, у селу као и у варошици наћи ћете школу и учитеља. Његов посао познат је већ свакоме. Не волемо да сликамо све оне невоље које учитељ може да претрпи само једнога дана у своме раду и животу, јер и таква једна слика пуна је туге и мрачних црта, а камо ли да насликамо део тивог учитељев. А и како ћемо га овде насликати #! Зар ћемо у једном чланчићу сликати један живот и рад као што је учитељев%!! Не, то није могуће. За то треба, писати књигу, а не чланчић. Али да испишемо само који редић из те књиге, па је за овај мах доста.
Цео свој живот проведе учитељ у школи учећи, и, колико је могуће, васпитавајући туђу децу. Заједљив посао, неваспитаност ученика, оскудица у доброј храни и оделу, становање у ниским, мрачним и влажним становима (ово је последње врло чест случај), прашљиви, ниски и без икаквих удобности школски локали, све то, и још многе друге крупније и ситније неповољности брзо поруше здравље у учитеља. Он подлегне. Средстава за опорављање здравља нема. Какве лековите воде, какви лекари, какви лекови! — од свега тога нема. ништа, за све то треба новаца. Али учитељ не пропадне под првим ударцима беда и невоља. Он се опорави само за то, да