Učitelj

276

трпи још, да се мучи још. А кад се. | ског удружења у оној мери, у којој га

ударци побројаних неповољности опет понове, један шут, два пут и три пут, онда је крај. Крај свима бедема, свима невољама, али крај и животу учитељеву. И право да кажемо са дубоким уверењем, крај његовог живота то је за њега пола срећа пола блаженство, он је пола у земљи пола у рају. Што је он марио да живи, то није за то, што му је живот колико толико био сладак; друге су ту побуде. Ова малена сличица, сувише је бледа; још мало боје.

Зар је учитељ живео сам самцит на овој земљи '" Не, он је био човек, као и сви други људи, и он за собом оставља породицу своју. Коме је оставља и са чиме је оставља • Никоме и ни са чим. Па зар они, којима је целог живота учио и васпитавао децу нису "се постарали, да учитељева деца, после његове смрти не живе од туђе милости (од прошње) % Нису и то просто за то, што једнима то није могуће, а други .... како ћемо да кажемо, хајде неће. Ево, овај Факт, да учитељ целог живота учи и васпитава туђу децу, да буду

вредни и честити људи, а своју децу |

оставља без игде ичега, без ичије заштите, на милост и немилост свима и свакоме, ето то је оно, што га целога живота тишти, и што га на самртној постељи заболе у души горе од икаквих болова у организму. Ово неколико речи, што их сад исписасмо, ово је онај електрични мотор, који је проху јао кроз душу великог дела учитељства, у Србији, те се на све стране повикало : удружујмо се ради узајамног потпомагања у беди и невољи. Удружење је у неколико постигнуто, не потпуно, али доста добро. Пуни смо наде, да

|

и за време школовања,

ће се у скоро довршити дело учитељ-

желити треба.

Узајамно потпомагање било је један мотор, и то признаћемо велики мотор, за удружење. Али само он није био једини. Уз њега је стајао још један тако исто велики мотор а код многих учитеља још већи него онај први. Тај Други мотар, који је покретао учитељство на удружење, на узајамно обавештавање и заједнички рад, био је: зло стање наших основних школа у сваком погледу. ЏПочните одавле хоћете са кога хоћеге краја, увек ћете наћи мало доброга, а доста рђавога. Проучите, какво је домаће васпитање које деца у школу доносе, и које се продужава па ћете наћи више од нуле, а мање од један. Погледајте у школска здања, и наћи ћете да то нису здања, већ, са ретким изузетком, сниске и тесне кућице, у којима нема ни светлости ни ваздуха, које више личи на апсане праведних и невиних душа, и на свашта друго, само не на школе. Пет сахати на дан дисања ваздуха у таквим школама, то је у пола тровање младих плућа. Бледа лица и суморна душа малих ученика у већини сеоских школа, долази више отуда, но ма од кога друдога узрока. Додајте томе још жалосне станове и готово никакву храну тих малишана, и онда имате готову сливу. Но то није све. Унутарњи намештај школе, даје вам повода да мислите да је школа нарочито за то удешена, да намучи малену дечицу. Но све ово, што у последњим врстама набрајасмо, зависи у неколико и под извесним околностима од учитеља па да буде боље,