Učitelj

814

универзитет и сада не пушта женскиње редовно на предавање, но поједини професори имају право да их пусте на своје лекције.

Историју женскога питања ] Русији изложио је професор _Лајден сасвим потпуно од њеног почетка па до најновијега, доба. Он говори овако: „да би разумели особине женскога образовања у Русији, морамо приметити, да су руске женскиње самосталније и интелитентније од мушкиња. Ово се може приметити још у младићском добу; девојчице су радне, љубопитљиве и способне, док су младићи лењији од њих. У опште су женскиње у Русији независније, пријемљивије и оштроумније. И у Цириху влада то мишље-

дагошким васпитањем, док се при том пре дмети, који траже научног усвајања, памте чисто механички.

Било би врло опширно наводити овде млогобројне примере, који показују, да су женскиње у интелектуалном погледу

једнаке с мушкињама. Ми смо се већи

иначе удалили од правога предмета (мешовите школе у сев. Америци). Но ово нам се мора оправдати, кад се узмеу рачун, да смо морали да доказујемо наше мишљење о мешовитим школама у Америци, да би сузбили све нападе опскураната, којима никако не може да уђе у главу, како неки извесни људи могу да се боре и заузимају за такво једно неостварљиво питање, као што је: еманци-

ње, да се код бољих руских студенткиња падија женскиња. 0 РУСБОГ може приметити воља за друштвено-пе- Мх. Пн А

Писцу чланка : „умна и васпитно-просветна ћифтарија“ (односно „учитељског удружења“).

Читамо редовно новине, па разуме се и „Борбу.“ Кад смо читали обележени чланак у „Борби,“ а нарочито његов свршетавк у 67 броју, морали смо да се зачудимо.. А после овога чуђења, упитамо се: да ли је ово онај исти лист, који је

пре неког времена доста другојачије пи-

сао о школама, учитељима, њиховом удружењу и органу И заиста, ко је читао „Борбу,“ (која имаше онда друго име) у оно време, кад се покрену лане мисао о учитељском удружењу, и ко је запамтио, како је она одобравала мисао удружења учитељског и како је (учитеље) храбрила, да уздрже оно, што су започели као и како је препоручивала орган учитељског удружења и правац му -- онда мора многи да се чуди садањем ударању како на учитељско удружење, тако и на орган његов!! Једно од двога мора да је: или је „Борба“ била неувиђавна онда, или сада њен сарадник, који је написао горњи чланак, —- или су заиста учитељско

удружење и лист му гори, него што су пре били.

Мени се чини, да писац чланка „умна и васпитно-просветна ћитарија,“ није заступао у овом чланку ни (досадањи) правад листа „Борбе,“ нити је ствар изнео објективно, него по неком његовом тренутном расположењу. Да је било ово последње, ми ћемо се постарати да -- бар у главном — докажемо. Али напред изјављујемо, да не ћемо побијати гишчеве назоре о просв савату, као ни о другим просветним телима као што у наслову и обележисмо. Они су увређени п нападнути, па нека се сами ин бране. Ми ћемо узети у праведну одборну учитељско удружење и његав орган, јер нам се чини, да су неправедно и безразложно нападнути. А да ли је баш овако, као што рекосмо нека пресуди сваки, који је пратио рад учит. удружења и правац његова листа, према ономе што он сам зна, и према овоме, што ћемо сад да излоложимо