Učitelj

=

Писац чланка „умна и васпитно-просветна ћиФтарија „говорећи о нашим“ просв. партијама“ и неким њиховим догмана (!!) вели како је напослетку направљен „компромис,“ на неки начин, односно „симоније“ !! За овим чудом голих „Фраза,“ за

које писац и не наводи, а и нема доказа, .

говори, како се попови обе исповести буне и хоће за се ревизорске „повластице.“ После ових навода, без иједпог доказа прелази на изношење разлога преских „за еманципацију учитељског сталежа.“ И напослетку говори о томе, како је се сталеж

учитељски организовао у „неку врсту ћиф- |

таријске партијице.“ У свеви са овим каводама, пасац удара на орган учитељског удружења, назива га „Фамозним“ (2) „што се бацио на становиште борбе за превлалићу.“ !!

Да оставимо писца нека и даље сања, о „просветним партијама,“ њиховим „догмама,“ „компромису,“ „симонији“ ит. д. Ми нисмо научили нигде до сада да, верујемо голим „Фразама“ ичијим, а најмање можемо веровати да су истините Фразе човека, који не износе ни један Факат, и који се сакрио, па иза бусије стреља. Оставићемо за сад писца односно „буне попова обе исповести и.њихових тражбина, јер ћемо то згоднијом приликом објаснити. Хоћемо да проговоримо прво неколико речи о „организовању сталежа учитељског,, И да докажемо да оно није „нека, врета ћиФтаријске партијице.“

Многима је познато, како је отпочето учитељ. удружење. За рад оних којима је ово организовање учитељско непознато ми ћемо рећи неколико речи. Одавно је се појавила жеља, код многих бољих учитеља, да се учитељи удруже, јер су појимала сви добро користи од удружења. Али разни узроци сметали су те се ова жеља не оствари. У почетку пр. школ. године, неколико бољих учитеља београд. саставише правила за учитељ. удружење, послаше их својим друговима по целој земљи нашој, и замолише их, да та правила са својим друговима (ближим) претресу, и своје им примедбе пошљу. Учи-

| тељство се доста добро одазва и за кратко време створи се приличан број учитељских задруга, од којих постаде привремено учитељско удружење. Многи су учитељи примећавали, да су правила за учитељско удружење „непотпуна,“ али желећи да се што пре удруже, пристадоше и на непотпуна привр. правила. Још је било говора, и о томе, да ли да се орган удружења покрене одмах, или кад буде удружење стално, и када се припреми све што је потребно да би лист потпуно одговарао цељи. Но после подужег обавештаја оддучи се, да се покрене и лист као привр. орган учитељ. (привр.) удружања, како би стварао земљиште за што боље удружење и одржавао учитељство у некој духовној заједници.

Цељ је учит. удружења да усавршава, чланове своје, за што боље и савесније вршење дужности; да потпомаже и шири општу народну просвету, и да помаже чланове у болести и нужди.

Учитељско удружење радило је у овом правцу. Да би се чланови његови усавршили и што боље и савесније вршили своје дужности, оно је у своме органу у колико сето могло за ово кратко време — износило разна практичка предавања (у школи) и поједине чланке, који су заиста и утицала на чланове у цељи, за коју су и писати. О том имамо потпуног уверења.

А да би се потпомогла и ширила општа народна просвета, орган учитељ. удружења је у разним чланцима ударао гласом на оно што је потребно нашој основ. школи и настави, што је сувремено и усвојено у свима образованијим земљама као добро. А у колико је орган одгеворао у овоме својој цељи то треба, да каже објективна критика, а не само неколико бомбастих „Фраза,“ и непотпуно узетих мисли из једног јединог чланка. Према овим кратким напоменама, и према томе што на материјалном стању чланова (помоћи) није готово ништа рађено, јасно је, да је учитељско удружење до · сада било чисто просветно-хуманитарно,