Učitelj

325

и 4

Главно је само то. да у наш устав не уђе ништа, што ми сами од своје стране не би могли извршити, и да не изостане ништа, што би ујамчавало напредак и 60љитак школе и наставе, а ми би га нашим сплама могди извршити. Нека је слава и поштовање онима просв. посленицима што су пред нама радили на напретку школе, они су урадили, колико су могли. Али за нас је остало и сувише посла, остало је и сувише тегоба, које ваља, савлађивати и колико је могуће савладати. Било би потпуно излишно ређати све оне тегобе и неповољности, са којима се данас бори наша основна школа. Излишно би било с тога, што сте ви они, који се са тим неповољностима и тегобама сусрећете н борите.

Дакле, браћо и другови, кад нисте жалили ни труда ни материјалног пожртвовања, што је наравно највећи доказ наше истинске љубави према раду, опда отпочнимо посао ради кога смо се сакупили.

смишљено. Ми нисмо изабраници, ми смо на нашу скупштину дошли сами, од драге воље, да се договарамо и да што год урадимо. Све што се ради од драге воље, то је пријатан и занимљив посао, и све се то може радити сложно, договорно и братски, а ми ћемо тако и радити. Нека ова скупштина створи само стална и сигурна правила за даљи рад, па се можемо задовољни растати. Једно само напомињем, да скупштина може створити ма каква правила, опет сната удружења, не може бити у правилима, већ у нами самима. Из нас ће та правила постати, а то значи, да је сва снага у нама. За, мене, а држим и за вас све, та правила могу важити као залога задате речи, добре воље за рад и као руковођа у раду, како нама, тако и оној браћи учитељима, који ће с нама радити а нису овде. Кратак је био рок за овај говор па је кратак и говор. Ја завршујем овај кратак говор са узвиком: срећан нам рад, да бог

| Отпочнимо га мирно, лагано, ладно и да, од сад па за много година.

Значај учитељске скупштине.

»Дрво се наслања на, дрво а човек на човека «

Свака поштена и корисна мисао има свој постанак, своје развиће, своје остварење и свој уплив. Свака новина има своје противнике, своје гробаре и своје браниоце. Шрви су јој они што мисле да је цео свет рад њих, што цео свет сматрају за просто срество свога уживања, својих наслада и свога ћефа. —- други су јој они што жртвују све самој њој; што жртвују: угодности, будућности, срећу па и сам живот за њу. Гробари јој копају гроб, а браниоци зидају темељ. Противници је проглашују и праве лудом, а пријатељи

њени, милосници њени, добијају од ње поноса, постојанства и жртвују себе

док само њу откупе. Обадве стране воде борбу, упорну борбу. Борба се продужава мање или више. Срећа се колеба, али опет она побеђује. Она јеАнога. дана сазре, ојача, па потресе и смрви своје непријатеље, отера будаласте лекаре, што је лудом називаху; развали плочу са гроба свога и ускрсне. Тада се она јавља у свој светлости својој, у свој сили својој и гробари њени, што су је затрпавали дубоко у земљу, задркте и падну пред номе на колена!

Тако пролази свака замисао, свака идеја, која има у себи користи за дру-