Učitelj

се

Ово је доста па да виде сви наши |! жујмо се, оргањизујмо се у једну це-

другови — учитељи, да смо ми оста- љину. Удружење је снага, о коју ће се

вљени сами себи и да спас наш лежи |

у нашој солидарности, братском им уза-

јамном помагању. Дакле на посао. Удру- |

сваки. метеор разбити.

Сп. М. Р.

Препирка срца и главе. (Из Боклове „ИстоРИЈЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ“).

Ако разгледамо историју човечанства,од почетка просвете, па до данашње високе цивилизације, особито у Европи, онда пам се намеће доста занимљиво питање: која је од људских способности више помогла, те је људсто до овог развитка дошло, разум или осећање — другче; да ли је глава већи покретач цивилизације или срце 2

„Срце! Срце!“ повикаће наше читатељице, које „осећају“ да им се срцејеки, када помисле на суровости прошлих векова, и да пред њиховим добрим срцем никако неможе да се оправда она суровост, и она крвава варварства, која пуне историју средњег века, оно горење јеретика, она љута гонења инквизиције, она свакидања разбојништва и јуначке лудости. Срцу само имамо да благодаримо, тако мисле наше лепотице -- што данас место грозних спалишта, огрева нас зора опште трпељивости.

Ми поштујемо то благородно одушевлење природних бранитељипа, срца; али ма колико да нас је страх, да се наше лепотице за часак не би расрдиле на нас, ипак не 'смемо да кријемо истину, јер свако научно истраживање тражи истину, и само истину, па макар се ту нешто и изгубило од наших сањања (илузија). Да би у овој ствари били праведнији, оста-

вићемо, да се разговарају сами глава и срце — да свако од њих покаже своје, |

Глава се обећава, да ће не пристрасно ствар заступати са свог гледишта, за, то ћемо дати најпре њој да говори. Сваки је папредак двојак — тако отпочиње глава,

— морални и умни. Морални напредак односи се на дужности, а умни на знање. Ни један народ не може ићи у напред, ако само у знању, у наукама стане да напредује, а остаје опак и суров. Исто тако не може напредовати, ако је ваљан и добар, но глуп и внеук. Тај двбјаки напредак морални и умни обухваћа, сав душевни напредак. Ако хоћемо нешто да радимо, зато што смо дужни, онда је то морални рад; ако пак хоћемо да знамо, како треба нешто да извршимо, то је умни рад. Колико боље износе срества, за постигнуће цељи, толико више идемо у напредак,и више достижемо цељи назначење живота. =

Чини ми се да ћете признати моју непристрасност —- рече глава. Но дај сад да пређем на оно главно питање које је од овог двога важније за цивилизацијуг Остављам срцу да оно најпре каже, шта мисли 0 овом.

Срце силно бије од радости, напред је још уверено о победи, кад се обазре на своје старо историјско право „Када се знање, које обрађује глава“, отпоче да казује срце, „из дана у дан мења, те се данас држи за спрдњу оно, што је до јуче важило као истина, а за истину опет се узима оно, што је се пре неколико векова сматрало као беземислица — моји морални закони, који потичу из срца, од памтивека остају не променљиви: воли ближњег, опрости непријатељима, поштуј родитеље, слушај старије, обуздавај страсти итд. ови су закони основа, моралности од векова, и колико су моралиста и б6о-

не