Učitelj

Германији и Холандији, по повратку, узев "систему Бел-Ланкастра, подигао је прву учитељску школу у Вабфетвеа-у близу Лондона, (Ттапто зећоо! от соЏесе), која је 1848 год. настала сопственост Мабопа1 босеђу. У осталом још 1841 год. ово је исто друштво основало две симинарије за, образовање учитеља и учитељица. (56. Магкз соПесе п УћНејалв ћапзе), и за тим много других, из којих је годишње излазило до 280 учитеља и учитељица ! Вешзећ Зослеђу са своје стране још 1818 почела је да заводи подобне семинарије. „Ова су се друштва озбиљно и стално с пламтећивом суревнивошћу трудила о издавању добрих упутстава к обучавању како за учитеље, тако и за ученике и много боснасловно јевтиних, добрих књита за народ.

Учитељске семинарије трајалесу 3 год. У њих је могао да ступи еваки ђак, који је хтео да буде учитељ. Сваки такав ђак морао је претходно да учи 5 год као Рар-јеосћетв код ма каквог учитеља који има школу и који је издржао неколико песпита у знањима која одговарају елементарним пародним школама. Таквих Рир-феосћет5з бива каткад по неколико код једног и истог учитеља ;: они му помажу пре предавању у основној школи (усавршена МопЊат-зузђет), и за тим је учитељ дужан да им дневно по 1 фЉ час даје лекције. Држава не само да даје годишње помоћи таком учитељу за припремање будућих народних учитеља, негон сваки од Рир-|еосћетв добива од ње по 10—20 Фф. Ако ученик зажели да промени своје поприште, то може у свако време без и најмањих Формалности оставити учитеља, који му још издаје сведоџбу о способности, вредноћи, владању, која му служи као препорука (рекомендација.)

По истеку 5 год. РпрП-беосћетз издржава строжији испит, нарочито у дидакТИЧКИМ нарију на 8 год. док тамо живи зове се з|пделћ или Опеепз зећајог и добива од државе годишње од 25—80 Ф. На свршетку семинарског курса, где је издржао

способностима и ступа у семи-

учитељски испит постаје прави самостални народни учитељ, а недовољни успех на испиту, даје им права да буду помоћниди учитељски. Па захтеву самих учитеља они су се делили на 8 степена, пазећи на године службе, на успешан рад и вредноћу, и добијали су од поменутих друштава и сеоских општина добар стан и на

96, 46 и 60 Ф. год. а од државе на 18, 23

и 30 за спрему РпрП-феосћегз5. Па тиме народни учитељи имају од 340 до 540 р. (1360—2160. д.) годишње 1851 год. 1187 учитељи имали су код себе 5607 Ририбеосћетв, од којих је 1858 год. 1871 (945. м. и 426 жен) ступили у семинарију. Учитељских семинарија 1847 год. било је у Енглеској на броју 40; од њих само две нису добијале помоћи од државе. У овим семинаријама сада се уче до 2000 ученика и ученица, којих васпитање стаје годишње до 100.000 Ф. или 2,400.000 динара. У Енглеској у мушким учионицама предају обично учитељи а у женским учитељице. Средства неопходна за подржавање како основних школа, тако и учитељских семинарија добивају се већим делом из пет извора 1) помоћ од државе; 2) годишњи улог чланова поменутих друштава ; 9) школски прирези (у неким општинама) ; 4) плата од деце за учење; 5) интерес од завештаних сума на те цељи.

Да би имали појма кака су велика пожртвовања појединих људи у корист основних (плодобних) школа, навешћемо неколико дата: 1823 год Јаков Дик, оставио је суму од 120.000 Ф. (2,880.000 д.), која се је састојала из великих земаља и која је давала годишње прихода око 200.000 див. Џон Миљон, који је умро у И. Индији оставио је 50.000 Ф. а брат његов Александер још 80.000 Ф. Таква огромна пожртвовања јасно доказују, како се цени

важност народног образовања").

.

1) Каква дивна лекцијаза наше капиталисте, чији капитали пропадају на бескућнике! Каква дивна лекција За наше државнике п манастирске управнике, чија имања само трутове и дембеле ране а нико од њих вајде нема! —