Učitelj

443

Осим сталних годишњих народних школа свуда и у Енглеској и у Шотландији постоје недељне школе, у којима је 1858 било до 2 'љ мил, деце и одраслих занатлија. Таким начином ови мученици, који су принуђени да целу недељу проведу у најтежем механичком раду, недељом и празницима добијају мало умне хране.

На завршетку да наведемо неколико статистичких дата е да би се видело како се брво уведичава број ученика у народним школама. Број становника, у Енглеској и у Валесу

Од њих посећивали су шкеле:

било је: 1818 год. 11,624.000 _ 674.000 чл. 1888 „ 14,886.000 1,276.000 1851 „ | 17,927.000. 2,144.000

У Као што се види 1851 год. од 8 стан.

1 је ишао у школу.

ЏП.

Да видимо сад како су постале и развијале народне школе у Германији.')

Оне носе свој постанак у главноме од реформације. Олободни, живи дух престанизма захтевао је, да сваки грађанин (хришћанин) зна, бар главне основе своје религије. Лутер још 1526 у предговору своје књиге: „Немачка литурђија и ред богослужења,“ говорио: „Ну сад је у име тога пре свега неопходан ма какав прости катихизис. „Сафећј а тиз“ означава учење, које обучава и поставља невернике, који желе да ступе у хришћанство. Предмет му је био да покаже у шта они треба, да верују, шта да раде и чега да се клоне и шта морају знати из хришћанства,“ Ово учење најпре је Лутер изложио у три главе: десет заповеди, символ вере и оче нат, јер је у њима, вели он, „од самог почетка хришћанства и до данас написано кратко и јасно све, што је нужно да зна хришћанин.“ За ширење знања катихизиса и у опште религије, пошто још

7) Пг Нерре. Безећјећје Фег Чешћасћеп УоПкв- | већи туевепз. 5 Воје боа :858—1860. |

није било народних школа и никаквих лругих друштава, Лутер захтева, да пастори у извесне дане или баш сваки дан, у црквама објасне својим парохијанима хришћанско учење, и да ох убеђују и моле родитеље и домаћине у јутру и у вече да обучавају децу и све домаће у овим три: ма основима религије. „Но не тек, вели он, само да се речи науче, него објаш-

_њавајући, питајући и захтевајући одгово-

ре на сваку реч дотде, док се не усвоји срцем сва сума хришћанског разума т. ј. љубав и вера,“

То је био почетак народног обучавања, који је започела црква. Она је, као што се види, потекла управо и природно из неопходности поучити човека у ономе што је најдражије сваком хришћанину, што саставља главну основу његове вере. На овим су основама, у протестантској Германији у свима местима, поред цркве подигнуте основне школе, у којима су били учитељи квестори (клири). Сем катихизиса у њима се је предавало још почетно бројање. Но дуге религиозне и политичке буре уништиле су овај мирни почетак, који је остао само као успомена, код добродушни људи. По свршетку тридесетогодишње војне, као што је познато, велики део вароши и села лежао је у развалинама. Млада покољења, која, су после населила те развалине расла су у дивљаштву. Државе су једва успевале да, доведу ма у какав ред своје савршено растројство. У протестантској цркви заводио се суви, мртви догматизам; она се већ није старала да учини живу веру Христову достојанством сваког члана народа, него су је све више и више закивада у мртву, сколистичку догматику, епремајући се да ступи у дуги очајни споре католицизмом. Само један благородни хердег готски Ернест сетио се народа: срце се његово сажимало гледајући бедно морално и материјално стање сељака. Он је одма почео да подиже школе у свима, општинама на основима религије, но религије суве, хладпе, дагматичке.

У скоро се за тим јавља знаменити