Učitelj

444.

Филип Јаков Спенер основалац разумног пијетизма, који су доцније његови глупи следбеници довели до одвратних крајности, Он је смело почео да се бори са мртвим црквеним догтматизмом, почео је по пређашњем да развија и проповеда народу живу хришћанску науку. Сб њим се удружи благотворни Франке, основалац нових школа за сиротињу у Гале-у, где је он био проповедник последњи 35 год. свог живота Ево како су почеле његове шко-_ ле. Четвртком се је скупљало много сиротних око црквене куће у којој је живео Франке. Сам сирома он им није делио милостиње, него их је призивао к себи у кућу, поучавао мале а стари су слушали и свршавао је своје беседе лебом и сољу, место молитве. Једном је он нашао у сандучету за милостињу 7 златица, које је приложила нека удова. (6 овим се може учинити нешто важније, помислио је У себи Франке. И он је кушпо неколико учебника и почео је да учи код себе сиротну нејач. Брзо се прочула после његова за онда некорисна али благодетна радња; подизале су се и шириле његове ус-

танове за сиротињу и убоге добровољним прилазима добрих људи, а после и целог

варошког становништва. 1695 год. њему су дата на васпитање за добру плату три

богата малишана-дворјана, који су положили основ његове Педагогике (Редавоопип). 1698 год. Франке је већ имао школу, у којој су живели 100 сиромаха и учили се 500 убогих ученика.

Основне мисли, које су руководиле сву васпитну делатедност Франке-а, ово су: 1) цељ обучавања у школи није само саопштавање извесних знања, него нарочито васпитање, јер свака настава и поучавање мора имати васпитни утицај, 2) такво васпитање мора бити хришћанско : оно мора подигнути у деце дечије мирно, тихо царство божије; 9) имајући корен свој у хришћанству, васпитање и образовање на свима ступњима својим мора састављати једну доследну систему у целости; 4) Народна школа, у којој се даје битно и неопходно знање главних основа хришћанске вере, читања, писања ит. Д. или први елементи хришћанског образовања, за следеће ступње васпитања мора бити на суштини својој почетничка (основна) школа.

Поједини људи, одушевљени великим самопожртвовањем Франке-а, у многим деловима протестантске Германије основали су браства (Вгадегвепејпде) за по-

дизање сиротињских домова и учионица |

за сиротну децу народа. (наставиће се)

ПРИЛОЗИ.

ТТРЕЛ АЛА ЊЕ ЈУЕЛЛТТЕЕО ЗА. ОСОВЕГУ ПТЕОЈУ-

Написати на табли: Јуче је падала | велика киша а данас греје сунце. Зимус | је било хладно, а летос врућина. Сутра и прексутра ћемо ићи у школу, а ономад смо били у цркви. Ако се човек понекад и наљути, опет увек није љут. Малопре ми рече један човек, да одмах идем Е њему. Онда кад сам био код тебе чујем да ми је био отац болестан, доцније добијем писмо, да, је већ на смрти, а синоћ, чујем да је — оздравио.

Из које су врсте ове речи: падала, греје, било, и т. д. (То су глаголи). Шта

су глаголи (Речи које значе радњу). даградите све прилоге, па рећи да се прочита без њих. Зна ли се без ови заграђених речи кад је сунце грејало 2 Зна лп се кад је киша падала2 (не зва) Зна ди се кад је било хладно а кад врућинар и Т. Д(не зна се) Па за што су ове речи: јуче, данас, зимус, летос и т. д. (Оне казују кад са која радња радила.) Дете и ви

| нађите оваквих речи у реченици! Про-

питати и на табли написати оне ђачке

реченице, којима буде нових, непоменутих прилога.

на