Učitelj

439

друштва треба знати како је опоп

постало и до данас се развијало. Елем

тевифав гезићаћа свега до садањег

јесте ова поставка: образован човек (СВРШИЋЕ СЕ.)

треба да има бар прве појмове не само о природи и човеку, већ ио друштву људскоме, и то како о прошлости тако и о садашњости.

ЗА ШТА ДА СЕ СТАРАМО 2

(СВРШЕТАК)

КМ »Ко саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да обеси о врат камен воденични, па да скочи у море.«

Јеванђеље по Матеју. 18, 6.

Није добро само знати, па ма шта и ма како. Ваљано знање са применом и употребом боље је па ма га колико индивидуа имало, но много знање а без икакве вредности. Њему је цељ да увек развија индивидуе, а не да их заглупљује. Много утрпано знање шкодљиво је и не остварава цељ. Рајх је противан нагомилавању личности којекаквим некорисним знањем и вели: „не само да се тиме ђеније убија, но се још краде човеку најлепше време, које се никад више не може повратити... ; за то је тако мало духа у ђака а много апатије, а код учитеља опет толика велика педантерија и ограниченост.“ Ово се врло добро односи на оне, који се не занимају са збиљом вбиљски, већ проводе време у којекаким умним задовољствима и као тиме црпе неко знање. Добри су нам репрезенти они, који су се начитали романа за потврду овога. О! како се красно слажу романи љубави и ваститање!! Романи, који су искључиво љубавни, који претресају свакидашње

| догађаје:

„загрејаних срдаца,“ „црних очију,“ „умиљата погледа,“ „румених

" јагодица“ и т. д., убиство су за омла-

дину како у моралном, тако и у интелектуалном, па и материјалном погледу. Чудан је овај свет! Виче на сва уста васпитање, васпитање, а овамо ради баш против васпитања. Па што вичете и тражите ватпитање, кад ви пишете, преводите, и т. д. оно што води деморализацији“ Чини ми се да вам је васпитање на врх језика, новац пуна уста! Добро би било, кад би се прво ми — учитељи — опаметили, па, се оканули тих романа, па онда љу-

базно замолили га2Д8 писце“), прево-

диоце, издаваче и растуриваче, да, не само за омладину, већ и за остарину

—- за све у опште — бирају: писци догађаје, преводиоци, издавачи и растуривачи морално — корисна — ако се тако могу назвати — дела и пуштају

их у народ. Овако, као што је данас остају они као главни виновници деморализације и умног застоја. Педалог Михало Монтењ вели: „Знање је благо, али пема лека, који се неби покварио или изменио у колико би кварна била чаша или суд, у коме се држи.“ Наши романописци имају знања, али им је то знање, као што вели

5) Дат им је назив»тавда« што трамзе за новцем.