Učitelj

459.

Основна, главна поставка, на којој се подиже сва система васпитања и основне наставе Рахове, ова је: Труди се пре свега да упознаш децу с простим предметима, који му сваки дан на очи излазе и заинтересуј их таким занимањима. Научи децу дужем проматрању предмета, и за тим пази у колико она могу да усвоје оно, што им се преставља, и исто да искажу. Развијај и пази на говор, а нарочито даји деци таква знања, која оно могу у исто време и да усвоје и да примене.“ Ова основна идеја Рахова, као што се види, управо припрема, тако рећи, уводи народне школе у последњи сувремени период њиховог развића. Он ју је подробно извео у плану, који је изнео у његовом „Опиту учевне школе за децу и неуке или за употребу у сеоским школама,“ с епиграфом из Хорација : „рићее ез! ртарајте солима Феете.“

Пруска. је влада 1778 год. издала потанка, упуства за сеоске учитеље и потпун програм нових народних школа, који је састављен строго по плану Рахова, кога је сам Фридрих велики молио да узме управу над свима пруским народним школама. Но Рахов је одрекао понуду и остали део живота посветио је обучавању цеце и неуких у својој скромној школи. Овде наводимо неколико цитата из писма, које је упутио пруски мивистар просвете и црквених дела Цедмис Рахову :

Поштовани господине! Што тако знатни каноник пише учебнике за. сеоску децу, то је у нашем просвећеном веку највећа реткост, која тим више добија важност, што је ваша одважност и сјајни успех у овоме предузећу наједнако велики. Хвала, част и слава заслужном мужу, кота је побудила на така велика, тешка дела једина . љубав к општем благу народа! С осећањима тако високог уважења, које не

могу никакви речима да изразим, остајем.... | · сву делателност. Неоптерећивати памтење. Недостатак у добрим народним учитељи- | Тако исто и ни једно знање без љубави и

НЕ Берлин 1768 год. 17 Јула“

;

ма, који би најмили и заволели свој посао, | практичке примене и т. д.“

био је главни узрок, што идеје Рахова нису могле имати потпуно благодетног утицаја на основно народно образовање. Овај недостатак у истинским учитељима сазнао се и осетио већ доцне. Први пут се је о овом побринуо онај исти благотворни Франке, који је сам образовао за себе учитеље у свијим сиротињским храмовима. 1848. год. Хекер, један од најбистријих и најревноснијих ученика Франке-а, основао је прву учитељску семинарију код своје берлинске реалне школе. Базедов је такође увиђао неопходнст таких завода. Рахов је први јасно исказао у следећим речима ту неопходност: „Најнеопходније је подизање семинирије за образовање сеоских учитеља (Ко казећећте:зептпат), у којим би сео државном трошку васпитавали и спремали народни учитељи наставницима искусним, истинитим хришћанима“. Још је јаче тражио то Хердер. Богати и знатни поједини људи, нарочито гроф ШлабрендарфФ (1824), жртвовали су огромне суме на подизање учитељских семинарија. Последњи је у следећим врстама обележио у неколико план учитељских семинарија :

„Семинарија за сеоске учитеље : ко сумња у њену неисказану важност, у њену преку неопходностг Мом је срцу она од свега најдрагоценија. Најзгодније је место — село. Наравно тупи, лењи, без љубави к деци, хладни фарисеји не примају се. — Број васпитаника да буде 12, а никако више од 16, да неби спопала нека стара рђа, и да се људи неби по томе обучавали као чворци. Сеоска школа да се сједини са семенаријом. Учитељи су у исто време и надзорници за моралност семинариста и потпуни домаћини семинарија. Деца ништа да не плаћају. Да долазе с радошћу. Родитељи радо да их шаљу. Центар целот школског обучавања побољшавање срца и где чишћење живота науком христовом ; она мора дејствовати на

(СВРШИЋЕ СЕ)