Učitelj

би привукли. Ил' је веће Сунце ил Земља 2') (Сунце). Ил су веће звезде ил Земља 2 (двезде). Ил је већи Месец ил Земља 2 (Земља). Ил боље привлаче већа телеса, ил мања 2 (Боље већа). Шта, дакле боље привлачи, ил' Сунце ил' Земља 2 (Сунце). Ил звезде или Земља» (Звезде). Ил Месец ил Земља > (Земља).

г) Земља стоји у ваздуху. Извести онолико ђака, колико је крајева на оној спремљеној јабуци, дати свакоме по један крај и рећи им да сваки за свој крај вуче подједнако. Где стоји јабука 2 (у средини). да што не падне на земљу» (Не дамо ми вучемо је). Видите, као год што ова јабука стоји сад у средини, а њу вуку ова деца сваки себи, исто тако и земља стоји у ваздугу , а њук себи привлачи : сунце, месец и“ друге неке звезде, само што оне не вуку никаквим конопцима, већ својом магнетном силом, онако исто, као што и земља друге ствари привлачи.“) |

) Ово предавање долази пошто се утврди појам о величини небесних телеса

2) Да кретање вемље долази због тога, што пебеска телеса пе привлаче једнаком снагом, објасниће се онде, где се буде говорило о кретању земље.

са

Ухватите опет за крајеве! Пустите сви сем Тоше, и ти Тошо, вуци к себи! Шта је било с јабуком Привукао ју је Тоша. Привлачи ли Сунце Земљу (Привлачи). Па ва што Земља не падне на Сунце» (Не даду Друге звезде). Шта би било са Земљом, кад на свету неби било ничега другог, већ само Земља и Сунцер (Земља би пала на Сунце). А зар не би пало Сунце на Земљу (Не би. Сунце је јаче од Земље). Шта би било кад би на свету био само Месец и Земља 2 (Месец би пао на Земљу). да што (Земља јаче привлачи но месец, па би га привула). Овим путем сад је лако извести, како се држе сва небеска телеса, привлачећи једна друге.

д) Репетиција. Је ли Земља магнет Ил' је бољи магнет Земља, или гвоздени магнет 2 да штор Јесу ли остала небеска телеса магнетир На чему стоји земљаг Шта је држи да не паднерг Шта би било са замљом, да је само она и Сунце» Шта би било да је на свету само Месец и Земља» За што 2

ђ) Општа репетиција,

| БОР.

зАПИСНИК.

МИ. Састанка учитељске скупштине, 20 Јула 1882 г., Београд.

Прочитан је записник прошлог састанка, |

и после малих примедаба би усвојен. — | Известилац одбора чита о Главном одбору. | Члан. 82. — Петар Никетић примећује ово : Кад смо решили једном да се име не мења, онда се треба остати томе доследно. У старим правилима стоји глав. управа, а овде главни одбор. Нека остане по старом, јер би и овде имали мало штете, пошто | печати постоје — глав. управа. |

|

|

Милоје Петровић објашњује значење одбора. Кад се каже управа значи да има неку власт; одбор је речено згоднијеа и

сувременије, пошто су то изабраници да неку ствар руководе. П. Димић Реч управа није казано по духу слободном, него је згодније речено одбор“ — Прима се по редакцији одборској И-

| звестилац чита чл. 88. — Петар Никетић

по одборској редакцији се замишља да су сви чланови и редакци оног одбора и главне управе — из једног места, али пошто то не може бити, ма где управа била, онда треба означити и замењенике.

Караматић објалањује, да нису замењен одредили за то што је именовано 15 члан. глав. упр. Сам редакциони одбор, који је