Učitelj

425

Постанак и развитак основних школа у Енглеској и Германији

С РУСКОГ

.

ПРЕВЕО

"М М. Дротић.

(СРШЕТАК)

Толико јасна и говово од свију људи, који појимају ствар исказана неопходност о установљењу учитељских семинарија, почела је да се остварује још при крају прошлог столећа, када су биле основане, семинарије у Бреслави, Килу, Дрезди и мн. др. особито у Вејсенфелсу. Но сви ови заводи доносили су још мало користи, јер они 1) већим делом нису биле самосталне школе, него су се налазиле уз гимназије и добивали су ученике од несвршених гимназиста ; 2) обучавање 'а нарочито васпитање таких ученика било је врло тешко и ретко св постизавало; 8) предмети наставе нису били тачно означени, а методе предавања њиовог још нису биле израђене ; +) учитељске школе нису се налазиле у тесној, живој свези с основним школама. Једном речи, цело народно образовање за новији свој преображај чекало је Песталоција (17471827) бесмртног творца сувременог васпита ња и наставе. Пестолоције је први исказао, да цељ и посао целог васпитања и наставе јесте поступно, сагласно развиће свију способности човекових, које му је даровао Бог, и да тврд, здрав почетак (основ) таком развићу можемо поставити само очигледном наставом.

На овом основу стално се развијају у наше време и основне школе и семинарије, и неизостајно иду напред. Ветеран сувремених педагога, Дистервег, живо се бори јавном речју за слободно развиће народног образовања.

Ево неколико статистичких дата о основним школама у Пруској, које је публиковало у јануарској свесци 1859 год. свога журнала : Сешта ја Таг Фе сезатшје Џибехттећ!а - Уетуз Еше. Ова дата потпуно

доказују жалосно стањо народног образо- |

вања у Пруској.

„1857. год. број становника у свој Пруској краљевини био је 17,190.575 ; број деце, која су обвезана да посећују школе 2,943. 252, од којих су 2,750.472 дечака и девојчице учили код 32.990 учитеља и учитељица (1528) у 24.292 народне школе с 85.518 разреда. осим тога у 1171 приватној основн. школи са 2824 разреда, 21832 учитеља и 1508 учитељице обучавали су се и васпитавали су се 70.220 дечака и девојчица. Излржавање почетних народних школа стајало је државу и сеоске п варошке опћине 6,294.268 талира, тако да је сваки народни учитељ средњим бројем добијао 191 т. год. Капитал касе за помоћ учитељских удова и сиротих излазио 1,178.728 тал. Од процената на овај капитал издан је 1857 год. 60.182 тал. на насилне удовама и на изДржавање сиротних. Средњи број ученика,

у разредима народних школа био је 78 а

| у приватнии школама 830.“

|

министарство просвете и цркв. дела |

На завршетку овог кратког прегледа историског развитка основних школа германских навешћемо неколико речи чувеног директора Вејсенфалске семинарије д-ра Харнижа о семинаријама у ошште, и изложићемо са свим сувремени нам ход развића (1848-57) једног од важних завода у Германији, педагогиске семинарије Стоја при Јенском универзитету.

Харниш говори следеће:') „Учитељска семинарија не само да води по правом путу к звању народног учитеља, него она сама и јесте тај пут. Који је, приљежно проматрајући, ишао по њој, тај може и друге да води. Ако ране семинарије не доносе свију онх плодова народном образо| вању, које би оне могле да доносе, значи | да се оне све још не налазе у потпуној органској и природној свези с основним

Ћ) Ра Еејззептејвег 8ећиПоћгег Зеппаг уоп | Рт. Нагпвебћ.