Učitelj

492

чуна, а поред овога и да добро пева у цркви. По кад — што ово је друго било главније од првога. А сад се захтева од учитеља и да је природњак и математичар и географ и пеихолог, и.... зналац свих наука у главноме, тј. да је „енциклопедиста“. Велики захтев сад, а мали некад! Јест, али развитак је друштвени сложен многостручан, — па и школа као „огледало друштва“ мора све то да доказује. С тога су се захтеви од школе — односно учитеља, — внатно изменили. И ја против тога немам баш ништа, но се још томе радујем. Дакле: пошто се зна, да код нас има учитеља, који нису према садањим захтевима педагогије спремни за свој посао, како ваља; и пошто је познато, да је тим учитељима неспремним стожер рада књига, то их није ни требало оставити без ње. Но рецимо за часак да досадање књиге и нису Формално избачене из школе, што у ствари и постоји, јер за нас учетеље и не важи оно, што одлучи просветни савет, нето што нареди г. министар просвете, који већином и „сматра“ одлуке просв. савета, а ради онако како сам мисли да је најбоље. Е, али како ће учитељи да раде по оним књигама, које су оцењене као рђаве и реферати су штампани. Они су мислили, ако радимо по овим рђавим књигама, мора нам и рад рђав бити. С тога решише да потраже што боље, и оно што су знали и што је било најбоље за њихов рад, они су и унели у своје школе. Па зар је ово неприродно или непаметноР Боже сачувај. Баш ово јеи природно и паметно, кад бољега нема, па ма то и не било „надлежно прегледано и одобрено“. А зар је и до сад било „надлежно прегледаних и одобрених“ књига за предавање : природнице (јестаственице), п0уке о чувању здравља, цсторије света и познавање домовине и света (ва све школе у земљи, а не само за шабачки округ) Па да ли је било веће штете, што су се учитељи и ђаци служили разним делима у овим

предметима, или би горе било, да се нису |

служили никаквим делима 2 Мени се чини да је јасан одговор, јер боље је ишта него ништа“.

Чини ми се, да сам до сад доказао, да г. министра просвете није баш руководила толико озбиљна брига, да се по школама не ради рђаво, колико, да се „извесне“ књиге не примају за школске књиге, тј. да их учитељи не препоручују, а деца не купују и њима се не служе, само да се не би помогли писци и издавачи, или и једни и други!!! Па које су то књиге, на које је се окомио г. министар просвете и црквених дела — по моме мишлењу — 2 Мени се чини да је копље окренуто против дела вредног учитеља П. Никетића и друга му М. Јовића, јер т] су само учитељи написали неке књиге и пустили их у свет „без надлежног прегледа и одобрења“. У овоме ме још утврђују и речи т. министра у распису, које гласе: „или су биле (на оцени) па их је проев. савет одбио“, јер су „историја, света“ и „јесаственица“ Никетића биле на оцени код просв. савета, па их је овај одбио, и није признао за школске књиге. Но може бити да поред ових књига мисли г. министар и на „почетнице природ. наука“ или Др. Јовановића „хигијену“, или „приче из старог и новог завета“ — — !! Али ваљда не ће ово бити, јер прве је препоручивало и минист. просвете, а друге су штампане у „државној штампарији“, па су се с тога и добре, јер је све добро, што се штампа у државној штампарији. И ако признајем радо, да су обе носледње књиге ваљане, „опет не пристајем на то, да је све добро, што се штампа у државној штампарији. За ово има пуно доказа.

Из овога г. министровога наређења. „само се у школи могу оне књиге употребљавати на којима је написано, да су издање државне штамтарије“ вири још и то, да јен интерес државне штампарије принудио г. министра да изда овај распис. Ја немам против тога баш ништа, но и ја желим да су интереси држ. штампарије већи. Али да ово буде, не треба некој г.г. штампати дела на вересију“ па чекати толико дуго наплату — још можда без интереса, — и треба мало спустити цену штампању, па

| ето свих писада тамо, и онда је већи приход. |