Učitelj

|

и само економско уређење друштва у коме ће реформацију извршити. Једно с другим мора да иде у хармонији, иначе је свака поправка само једна палијатива а никако побољшање. Морамо споменути, да се данас на то ни мало не пази: данас се реформишу школе, а економске прилике остају исте. Код нас хоће да се заведе обавезна, настава од шест година, а не пита се, да ли је могуће народу да свој подмладак школује за шест година. Зато ће народ и даље сматрати школу као кулук, кога он мора по невољи да сноси.

Глас о чудесима и успеху, кога је Овен постигао својом системом, распростре се не само по Енглеској већ ипо целој Европи; хиљадама радозналих посетилаца долазило је у Њу-Ленарк и враћајући се отуда са одушевљеним чуђењем причаху о идили, коју је Овен остварио на обалама речице Клејда. Но јавише се и скептици. Тада, се Овен реши да објасни и покаже основе своје системе, и да објасни практичке резултате, које је том системом добио; с овом цељу издаде он 1812 год. прво своје дело: „о образовању људског карактера“. (Не уема ој Зосјеђу отеззауз проп #ће Еогшабоп об ћиштап сћатасгег). Овен учи да „човек у свима својим радњама зависи од млогобројних околности, које га опкољавају. Потпуне, апсолутне слободе нема и никад је није ни било ; зато човек не може ни бити одговоран за то, што он има хрђав карактер или лажна убеђења. Тако исто и све после-

КА

Кад сам једном Маја месеца ходао са |

дице, које би долазиле од хрђаво развијенога ума или воље, не могу се сматрати и приписивата у кривицу појединих личности, већ се морају сматрати као производ разних околности. И зато је промена човечанског карактера могућна само при промени ониг Друштвенихг услова, у којима човек живи. Ова се промена може извршити помоћу побољшања економног стања саме масе, која од тога пати и помоћу васпитања младога колена на најновијим начелима“. Тако је говорио Овен.

Да се задржимо код овога питања, јер је оно врло важно. Питање о слободној вољи дели у две групе и саме ауторитете у науци. О њему је врло млог) говорено, и ако човек хоће да буде поштен сам пред собом, он мора да је с Овеном заједно у овоме питању. Слободне воље, апсолутне слободе човек нема. Он је сам а тако исто и његов рад сума утицаја својих родитеља, дојкиња, места и времена, вазлуха и звука, светлости, хране и одела. Његова је воља нужна, последица свију узрока, који су везани за какав природни или друштвени закон. „Човек је слободан али су му руке везане“ веди Бигнер. У најновије време је научник Кетле својим огромним радом на општој статистици показао да у друштвеном животу, као и код свију природних појава, влада нека законитост; значи: да исти узроци производе исте последице. Кетлов рад нам је показао да човек зависи од друштва као

што зависи и од природе. 'наставићЕ СЕ.)

Ва

Ово ми је дало повода да са мојим ђа-

ђацима мојим по околини шабачкој, која је, | цима поведем сљедећи разговор:

као што је дао бог пуна баруштина, почеше

Истина је децо, да ми сви лржимо, да је

се они бацати дрвљем и бусењем на жабе, | жаба најгаднија животиња. Па баш и они

које су само главе из воде помолиле и крекетале. Кад их запита: а што их бијете 2 Одговорише ми сасвим наивно: за то што су гадне животиње, и што се толико деру, да се од њихне ларме не може ништа да чује“.

народи, који онако у сласт једу жене стражње ноге, не милују жене и девојке не воле никад да је виде. А напуштена и покварена деца на најгрознији начин убијају их и тамане. Прости

њене испрје. Особито