Učitelj

По

људи и деца, — као што знате ви који сте из села, — неће да их убијају, али то не чине из сажалења, каквог према тој невиној животињи ; но просто само због тога, што држе да жабе не треба убијати, јер ће насигурно ружна времена бити. — Нама би се децо много што-шта у природи чинило много мање гадно и штетно, кад би се само постарали, да се са свачим боље упознамо, и да без пажње и овлаш не прелазимо ни преко чега; а особито да се нигда не поводимо за старим и не основаним што каквим предрасудама.

Жаба је једна невина и врло корисна животиња. Она нам потамани силесију муха и других некорисних инсеката; па за то ајдете да се са њом упознамо, и да видимо како се из жабијег јајета поступно развија и постаје матора жаба.

Ево видите при крају у овом пличагу ову пихтијасту, слинаву и провидну материју, и у њој пуно ових црних тачкица. „Дарните слободно дрветом ту материју, па ћете ето видети како сва задрхти. Те црне тачке у тој материји нису ништа друго, но жабија јајца, или икра, која су том слинавом материјом обмотана, исто онако, као жуманце беланцетом у кокошињем јајету. Кад дође време да жаба носи јајца, пошто избере пличаг, и где сунчани зраци и топлота без препреке и сметње могу утицати, она их јаја — редом смешта. Ви знате, да жаба има ладну крв, па за то не може сама да леже своје жабиће, као што могу тиде, које имају топлу крв, — те за то их и мора да повери сунчаним зрацима и сунчевој топлоти. Јаја зелене водене жабе, од коих буде при сваком слагању преко хиљаде, већином испрва падају на дно воде, па тек после неколико дана дижу се на врх воде, те се сунцем загревају. Као-год, што је беланце кокошињег јајета у двоје подељено, исто је тако и ова слинава материја из два дела састављена. Један је гушћи и дебљи, и у њему су јајца; а други је тањи, ређи и провиднији. Јајце расте брзо, тако рећи на очи-тлед ; јер другог је дана већ у два-пут веће, но што је било првог. Кад би ми сад

| овде имали увеличавајуће стакло, видели би на средини јајета, једну жуту пегицу, која | је опет једном бравдицом предвојена. Четврти дан, — а у неких редова и доцније, — та два, браздом предвојена дела, почну се у дуж увећавати, па из једног расте глава и груди, а из другога трбух и реп; јер у мале жабице, која се сала зове пуноглавац, нема ногу, но само реп и њиме плива; и тада не може ван воде живети. Од трећег, па до петог дана, пуноглавци у тој слинавој материји дебљој и не провиднијој не мирују и непрсестано се у вретен обрђу. Казао сам вам, да је други опет део те материје ређи и провиднији, и у њему се може видети пуно неких бели жилица,и тиме се пуноглавац храни. Од шестог дана, пуноглавац већ почне излазити из те материје, али се до десетог дана и опет, и то врло почесто повраћа, и да се у њој одмори, а и да храну узме. Још петог дана може се славити на заушњацима неколико црни пегица, а десетог дана, од тих пегица, пруже се танке пругице као кончић, а то је отвор за шкрге, које служе пуноглавцу за дисање, а помажу му и у пливању. Петнајестог дана примете се очи али без вида, слепе и затворене. Двадестог дана почне нестајати оних бразда на шкргама, и претворе се у унутарњу справу за дисање, ал још не у џигерицу, но у унутарње шкрге, које се кров кожу могу видети, као и срце, које јако бије. На репу постају неки кречни прстен; унутарњост се саразмерно увећава. Желудац, џигерица и жучни мехур виде се но крв је још све једнако беличаста. Уста бивају шира и налик на рибља, али нису на крај главе, но под главом на трбуху; те за то пуноглавац кад хоће да ухвати штогод што плива. по води за своју храну, мора да се изврне на леђа, а он то врло и лако учини. У устима види се много ситни црни зуба. На овом месту где су очи стоји као злато жута звездаста нега, а више ње као две ноздрве. Кад би тада распорили трбух. пуноглавчев, видели би с обе стране ребра у четири реда; а у стомаху би нашли остатака од меких водених биљака, песка и блата, што је служило пуноглавцу за храну.