Učitelj

срећа ; они воле све људе, њих тишти свака, неправда, они у својој души осећају велико зло милијуна људи и дају на лечење тога

зла све што могу дати па по некад и сам

живот. Они виде да је садашњост хрђава

и зато раде на бољој будућности. Њих не |

зато њихов мирни живот узима карактер жестине и борбе, ма да им тај карактер најмање приличи. Па шри свему томе такви ће људи најпосле победити, јер је будућност њихова.“

схватају, њима не дају да чине добро, и

СВЕТИ НИКОЛА

ТЕРЕДАЛ ЗА ЊЕ УДЕЦТЕЕ О ЗА ОСЕТФОВЕГУ ПТЕОЈГУ-

8-ми је Мај. ... Дан је на пољу само како | витак, умна моћ — све је то нашем настав-

те је мило. Припеку, која изгледаше да ће бити, разблажаваше ћарлијајући ветрић; кад погледаш у даљину видиш како те трава својим зеленилом увесељава, а цвеће уздигнутим сројим цветовима у вис презирући ниже од себе, као да ти пркоси ; овце и козе задовољене извалиле се па пландујј, а весели лептирићи пролећу од цветка до цветка ; цвркут тица још више увесељаваше природу и чињаше дан пријатнијим...... Ко ће сада код овако дивне природе да се затвори у ове чатрље што се зову школе > ! кб ће сада да забрани оним чилим малишанима да не узнемирују жубор поточића, и весели лет лептирића 2! ко ће сад да гута онај кужни задах школски, код овако свежа ваздуха р!......

Баш кад ово исписах падоше ми на ум речи А. Еекироса, где у свом „Емилу“ вели: „јегишћани су изумели пећи да изводе пилиће, а ми смо измислили школе да изводимо ђаке“. И заиста, у место да у детету поштујемо човечију личност, ми просто њега узимамо као једну ствар, затва-

рамо та у тор што се зове школа, и од

ведра, чила и румена малишана правимо по већ спремљеном калупу познатог „државног реда и поретка“, једну мртву бледу фигуру, којој је у напред одређена улога у друштву. Све наше зграде, дисциплине, методи и разна нека вајна помоћна срества, за наставу нису ништа друго до један калуп у који ми сипамо житак гипс, који педатози називљу дух, и добијамо отуд готову слику. Дете, личност, слободан раз-

ном систему непозната, страна, Он има своје одређене цељи које мора постићи и своја одређена средства помоћу којих креће свој механизам. Његова је Формула увек једна и иста, а при том врло проста: 7 се мора постићи помоћу # и ствар је свршена.

0, људи, људи! што једном не видите своју грдоту 2! што једном не видите какве сте накараде и наказе природне»! што се не обаврете, што се не огледате да видите какви сте2!.... Зар вама ни мало не лежи на срцу напредак људкиг зар вас ни мало не дира кад видите кад се они чили и вдрави милишани даве и пропадају по овим кужним школама2 зар вама толико леже на срцу ови будући радници и покретачи љуцког прогреса 2.... Та и врабац у кавезу не може да живи, а у природи како весело и дивно жив-жиће. Увек је одрастао, развио се и напредује у слободној природи, не затварајте га!..... Олађе је бити слободан, него роб......

Но ја се удалих од предмета о ком сам узео да пишем. Али тако је код човека, једне мисли изазивају друге.

Дакле, 8-ог Маја дан је био леп, и ја нисам могао са ђацима, код онако дивног дана, да се затворим у школу, него изађемо у поље. Бесмо се упутили право оближњој вароши. У путу угледасмо једно велико ладовито дрво око кога се шираше дугачка равница. Ми срватисмо ту. Шта ћемо сад да радимо — Да се играмо, господине. — А шта да се игратег — Да се клисамо. — А, то никако, ту може неки

а о табака дато

пе а а ев ааа аза а

ва авва