Učitelj

587

прелазно. У низу многих столећа ово је лађење дошло дотле, да се лако могла образовати шљака, управо санта на површини зажареног мора. Иза прве санте на скоро следоваше друга, трећа и т. д. Ове су се санте саставиле и најзад целу површину планете превукле као спојена шљака. Тим је начином житка кора сачувала унутрашње зажарено море.

Ова је кора врло често услед зажарене лаве пуцала, али се опет хлађењем стезала, и све више дебљала. У огромној периоди времена, које је било потребно да се температура земљине коре од 2000" спусти на 200% (по Хелмхолцу 850 год.) постала је земљина шљака чврста и лдурашна, а унутрашња зажареност задржавала се само на оним местима тде је кора“ земљина била мало тања. Окружавајућа атмосфера, која „је била испуњена воденом паром и услед различне топлоте простим материјама различне густине, ослободила се најзад свога терета. Из зажарене атмосфере раздвојили су се елементи и положили се на тврдој земљиној кори. Прво су падали у виду ватрене кише метали и друге просте материје, чије су се температуре снизиле толико колико је било потребно :за течно етање. Тада се у горњим ваздушним регионима згушњавала и водена пара у виду огромног и услед муњевине престрашног облака. Наравно, прве водене капље нису могле пасти близу, већ су при свом паду испариле и на ново се уздигле. И најзад услед снажног атмосферског притиска при температури, која је била већа од 10090. водепе капље допреше до земљине површине и образоваху прве водене басене у удубљењима и пукотинама лаве. Новим падом ови водени басени непрестано су расли и најзад обухватили целу земљину кору. У исто време

чињена је била већ и припрема за поста-

нак будућих континената. Многобројне материје које је вода разлучене садржавала, спајаху се на разлнчне начине е металима и земљом од основе; струје и олује које то дробљаху, раздираху обале и на тај начин образоваху слојеве стена, које покриваху првобитну земљину кору. Од овог доба. зажарену планету обмотаваху три слоја: један чврст, један течан и један гасолик, и она сад могаше постати поприште живота. Несавршене биљке и животиње становале су у водама и па узвишеној земљи, а кад је најзад температура спала испод 50'0. могла се образовати и течна беланчевина, могла је крв у жилама тећи, могао се развити онај животињски и биљни свет, чије остатке ми налазимо у најстаријим Фосилним слојевима. Веку живота одговара, век хаоса. -

По свој прилици образовање земљине коре још је у почетку, и њена дебљина износи 30—40, а највише 50 к. м. у дубину земљину где је топлота тако јака да се гранат топи. Земљина кора сравњена с пречником, који је 250 пута превазилази, изгледа као танка кожа, која се може преставити кад се замисли течна кугла од 1 метра пречника а обавијена листом артије. По овој хипотези, дакле, испод наших ногу таласа се ватрено мере: удар његових таласа, проузроковаше револуцију прошлости; порФирна и диоридна брда јесу његови гребени сведоци бесних вулканских олуја испод танког огртача.

Не зна, се баш насигурно, да ли се већина, стена, што покриваху нашу површину, а нарочито старије, морала налазити у зажареном течном стању као што је садашња наша лава.

(СВРШИЋЕ СЕ.)