Učitelj

ИЕ

6) полицај. Да. вешто пронађе кривца | све што се тражи, а то ће исисати из

и украдене страри и т. А;

в) рачуновођа. Свакој стварчици да одреди место, да је упише где треба, и води рачуна о њој, иначе — 3Л0употреба ;

т) писар ч практикант; да уводи неке Форме по протоколима“), кореспонденције са ошћинским и среским властима односно ђака, учила и т. д,

у. Домаћин. Своје куће и своје школе и

ту. Грађанин. Има још млого дужности, које нисам напоменуо; оне су ситније. Све те дужности он просто на просто мора вршити. Ако за коју од ових дужности није способан, он је одмах рђав; готова 1-ица С тим му је задата једна велика рана. До године друга рана и он је подлега о ударцима несавесности и . пропада. Учитељ не сме казати овако. „Настава из Ботанике, познавања 40века и геометријског цртања претрпила је ове године у овом заводу великог уштрба, што су се — ситурно из недостатка наставника природно — математичног одељка — природни предмети дали Филологу, те овај и при свој доброј вољи и особатом раду, ипак није могао у настави жељени резултат показати.“ »„ Ово што мало час рекох, и јесте узрок те су многи ученици из последња два. предмета. добили лоше оцеве“').

СОме ли да каже учитељ да није способан из ког предмета Не сме. Нивакав изговор му се не верма. Он мора знати. Јест, јест; учитељ мора знати

1) Што неби морао да је мало боља организација школа.

1) Проев. Га. год. ШП, св. 19, стр. 699.

прстију. Док су друга братија — Г.Г. предавачи, супленти, професори ит. д. —_ везани само једном дужношћу, једним предметима, и у њему специјалисте дотле учитељ мора вршити све дужности, предавати све предмете — мора бити свезналица. Докле други нису одговорни за пезнање својих ђака и њиове „лоше оцене“, дотле је учи-. тељ одговоран и већ кажњен; други. морају се дотицати других предмета и других наука само у толико, у колико њиов предмет стоји у свези с њима,

постали

учитељ пак мора знати оно што онај не мора. Рећи ће неко: «учитељ не мора знати све гране науке; доста су му само поједини одељци“. Не тако, не. Зар се може одељак науке знати, а целокупна наука не знати ' Зар могу знати о киши, а не знати ништа: о земљиној и сунчаној топлоти, о ширењу тела овде пак ваздуха и воде — о хладноћи и ветровима, о згушљавању, покрету и тежини! И то знати без геологије, Физике, географије и т. д!! Још. Зар може знати да објасни деци именице, глаголе и т. д. а не знати граматику, синтаксу и историју књижевности не бити филолог. Не! то не може бити. На нову врећу не треба метати стару закрпу. Парчад појединих грана наука образују и у мозгу парчад, а по томе и неких празнина, деротина, рупа недотупавости, незнања. Од таквога се нема користи. Који је скроз и скроз упознат са предметима, које мора другима предавати, или коме је већи део науке познат, може бити способан у томе предмету, и кад му затреба која партија тога предмета, знаће се ори-