Učitelj

на стварно знање. У основну школу ваља унети из реалних наука, све оно, што може да користи и ђаку и његовим родитељима. Не треба обраћати пажњу на оно, што је ван домашаја, дечијих чула и памети. Ум дечији мори се за сад са многим апстракцијама и којекаквим „несварљивим мрвицама“ без икакве примене (у животу). Одвело би нас далеко. кад би наведи само неколико примера, којих има много. Заиста углед основне школе неће ни мало бити мањи, ни њен задатак помрачати, ако се још учи по нешто о сточарству, земљерадњи, виноградарству, воћарству, челарству, рибарству, свиларству, или из домаће економије:

прављење свећа, сапуна, сирћета, раз-

ног уља, вештачко сирење млека итд или: рационалнија Фабрикација вина, ракије итд. и нешто из физике (што би побијало „сујеверице“), геометрије и хемије. Кад се ове науке предају у другим земљама у извесној размери, могу ваљда и код нас, јер сигурно наша деца нису неспособна за мишлење. Све што побројасмо да би требало предавати у осн. школи, уче они младићи, који се спремају за учитеље. Па би добро било, да и они примењују у практику оно, што су училиу теорији. А осем овога, многи би имали и користи од оваквих предавања и

радова, а и уживања. Кад би се још |

поред овога — по могућству — отворила која радионица за израду пољопривредних алата и по која занатлијска школа, онда би заиста наш сељак врло радо давао дете у школу, пошто би од школе и они дете имали користи.

Разуме се, да би за овако уређење

| основ. школа требало и велике усталачности и доста, материјалних жртава. Али и једно и друго могло би се постићи, само ако би се надлежни својски заузели, јер се од човека није ништа, отело, и ако је сваки почетак тежак, А за што као не би ми могли ово остварити, кад су га и други народи остварили

Пошто би се оваквим уређењем осн. школе број деце знатно увећао, настала би дужност наставнику да се постара о „телесној и духовној храни“ повереног му подмлатка, и да настоји, да се број пријављених из данау дан све више и више увећава, а - никако умањава.

На који би начин он то чинио, то ћу сад да излољим.

Учитељ би морао пре него што се деца искупе и почну учити да припреми са школском општином: видну и пространу учионицу, довољан број подесних клупа (скамија), табле за, писање и рачунаљку, мапе, слике за природницу, укратко: све што школу чини школом. После овога друга би му дужност била да се побрине за добар огрев и осветлење, као и за станове за спавање деце, за ручавање и одмарање кад је рђаво време. Морао би нарочиту пажњу да обрати на то, да је у школи и око школе вазда чиста ваздуха, и да има добре (чисте) и свеже воде за пиће. Ово је све више или мање у границама моћи учитељевих разуме се да много зависи све ово и од разборитости кмета школ. општине, стараоца школског и људи, који склапају школску општину. Сем побројнога, ваља учитељ да се стара те да утиче на родитеље и стараоце деце,