Učitelj

У овом — ХЛХ веку учињен је још већи напредак у настави природних наука, јер се у свима „образованим“ државама предају, али истина у разној количини и садржини; на жалост чак и данас има држава које се броје у „дивилизоване“, а у њиним школама, не предају се ни основни појмови из свих природних наука, па и мало жалосног знањица што се даје, одма друтог часа исти предавач побије катихизисом и њему подобним вњигама, те се тако прави један веливи каламбур у главама оне невине дечице. Овакав је случај са школама код нас у Србији.

И у начину којим се предају природне науке учињен је у овом веку знатан напредак. Данас у већини „образованих“ држава, које имају сигурне школе за учитеље, а при том наставни програм им одговара духу времена, предаје се оним с правом многохваљеним начином очигледним; али — опет на жалост — и данас има држава, у

чијим се школама предају природне

науке међу 4 дувара, и из књиге, а од начина очигледности нигде ни спомена нема. Овакав начин предавања налази се код нас у Србији, у већини школа; дакле код нас је начин предавања који је био пред столећа, а пре-

даје се оно (мало више) што је преда-

вано још пре реформације. Шта излази из овога % Изла зи ово;

судећи по данашњем нашем наставном

програму и начину предавања у шко-

_ дама, изгледа да ми не живимо при _ крају ХЛХ в. него при крају ХУТ, а

у почетку ХУП в. изгледа да за нас има Бекон јаком да се роди. Благо нама кад смо овако прогресивни !!

Има неких педагога и иначе „образованих“ људи, који упоређују по ва-

жности природне и друштвене, који претпостављају једне другима. Упоуеђењу овоме нема данас никаква места, јер су обе ове науке подједнако важне, и не могу се претпостављати једна другој. Колико год човек живи у природи и од ње зависи, толико исто живи у друштву и од њега зависи. Као год што је човек некад био са свим почињен природи, па је изучавањем њених закона у многоме ослободио се и себи је подчинио, исто је тако некада (али не у прво историјско доба) човек био подложен друштву, те бог ме ова под чињеност и дан дањи још у велико влада; па као што је се ослободио од природе, изучавањем закона по којима | бивају поједини појави у њој, исто | се тако ослободити и од почињености у друштву изучавањем науке која 06јашњава законе по којима се управља друштвени живот, а та је наука социологија. Напослетку ћу да кажем за што су

стари народи од вајкада учили од при-

родних наука само астрономију додније и Физику. Ја мислим за то, што појави који спадају у круг ових наука спадају међу крупније природне појаве, па су (појави) својим појављивањем, због ниског живота њиховог (људског) ума производили у њима страх, те су тако ти крупни појави почели да привлаче на се пажњу њину највише из страфа а не из тежње за научним проналасцима. Узтред буди речено из овога се стварају вере, јер ниски ниво ума човековог замишља иза тих крупуних појава неко више биће. Ово у ображено биће доводи ов у свезу са самим собом, пага моли као слабији

јачег. Ђ. С, Којић