Učitelj

народу, и из превелике мржње према Турцима, пошао за каквим деспотом, који би, протерав Тупке из Јевроце, обновио српску царевину, у којој би народ био роб — такав Србин не би био прави патриота. Поред осећања љубави према свом народу,

потребно је још да се зна, у каквом др-.

жавном и друштвеном уређењу може народ срећан бити, и потребно је да се искрено тежи остварењу такве уредбе, па тек да се буде прави родољуб — грађанин који ће радити у корист народа, а не у корист појединих власника. Лругим речима, родољубље је осећање љубави према свом народу, али у свези са јасним појимањем државне и друштвене организације, у којој народ може бити срећан. Једино осећање, без овог свесног појимања, могу шнекуланти и власници згодно употребити на своју корист, а на штету народа; и с тога такав крњи и куси патриотизам могу проповедати само они, који нису искрени народни пријатељи. Овим нећемо да речемо, да у ред таквих људи долази и писац овог дела. Непознавајући човека, ми смо пре склони да претпоставимо, да је онаква, одредба патриотизма потекла једино из неразумевања и недовољне студије саме ствари.

Толико о предговору. О самој садржини књиге немамо шта много да речемо. Добра је страна овог дела у томе, што се прво говори о свима српским земљама укупно, као о једној делипи (овај општи преглед заузима мал не половину књиге), па се тек онда прелази на поједине области; поред тога сав је матријал, и у општем и у посебном прегледу, изложен извесним одређеним редом, редом који треба да влада при системском изучавању ма које науке. Али поред тих добрих страна, књига има и својих мана. Строго — геогрфском делу готово се нема шта замерити, али етенографски је део веома мршав, врло је мало података о животу нашег народа у појединим областима, међу тим за буђење и

неговање патриотизма, што је писцу глава цељ (бар тако писац вели у предговру), ова је друга половина важнија од те прве.

Имамо још да приметимо и то, да ова књига није неко самостално дело. већ је просто прештампан „зесебно један део пишчевог „земљописа Јевропе“, Једино што је у општем прегледу додан један одељак 0 историји српској и о упливу, што га је земљиште имало на историју срп. народа (стр 30); при говору о Србији проширен је одломак, у коме се говори о разним огранцима државне управе (стр. 61); и на послетку онде, где се говори о Срему, додато је неколико речи о Фрушкој Гори (етр. 106) Иначе је цело дело, од речи до речи, прештампано из „Земљописа Јевропе“. Али писап то нигде не спомиње.

Ово просто на просто, не разумемо. Кад је писац ове књиге — један стручњак по земљописној настави — хтео ла изради засебан земљопис српских земаља, да би тиме припомогао буђењу и неговању патриотизма у српске омладине, зашто онда није опширније прерадио тај одељак из свог „Земљописа. Јевропе“Р Зашто да писад ово дело не изради онако, како се с правом може тражити ол једног професора — стручњакаг Зашто само да прештампа један одељак из свог другог дела (не спомену то нигде), и то да износи као нов, засебан рад, додавши само у предговору неколико површвих резоновања о родољубљур или ваљда г. Карић мисли, да шпекулисање с патриотизмом није никакав грехе. .... па

Али поред свега тога можемо рећи нашим учитељима, да се овим делом могу само користити, колико матријалом, што је у књизи изложен, толико — и још више распоредом тога материјала, преме коме (распореду) згодно могу подесити своја предавања из земљописа српских земаља. После свега тога ми ово дело, поред свију побројаних мана, можемо само препоручити нашем учитељетву. —

и СЕ КВ Ко.

У прошлом броју на последњој страни, где се ређају добровољни прилози, поткрало се при штампању неколико погрешака. Молимо читаоце, да те погрешке овако исправе:

Место Његово Величанство треба Њихова Величанства; м. Гаврило Јовновић тр. Га-

Драгутин Н. Јовановић; м. Одавић Велико Школад т . Одавић, великошколац; м. Петар Рачић ". Петар Рајчић; м. Јован Ђоровић т. Јеврем Бојовић; м. Ника Божић апотекар т. Мика Бончић, адвокал; м. Станислав Ку-

| ћевски 'т. Станислав Кучевски; и на после-

врило Јовановић; м. Драгутин Јовановић т. | тку. м. М. Трпковић уч. т. М. Трпковићка, уч.

Одтоворни уредник: Н. Р. Поповић, учитељ.

КРАЉЕВОКО-СРИСКА ДРЖА ВИА ШТАМПАРИЈА,