Učitelj

Физику, која се не обазире па искуство (посредно или непосредно) већ се са својим испитивањем креће по свери апстрактног разматрања. |

Сва ова три ступња, с гледишта природне науке разликују се. Емпирија (у природној науди) упознаје нас са. појавима, нпр. привлачење и одбијање магнетских полова; у рафионалном испитивању иде се за тим, да се нађу закони који леже у основи дотичним појавима (као нпр.: једнаки полови одбијају се, а неједнаки привлаче се), узимајући ту у обзир узајамну везу природних појава, питајући се за што, и из којих узрока ови појави дешавају се на тај и тај начин. Нпр. за што свреће магнетна игла северу (да то што је тамо северни пол.) У каквом односу стоји магнетизам са електрицитетом, који је добивен трвењем, галванизмом (динамички електрицитет), светлошћу, топлотом. (Они су у основу сила ; они се могу узајамно производити, једно у друго преобраћати.) На,

послетку, спекулативна Философаја, ис-

Наше

п6 _

питује у крајњем резултату основну црту бића, најбитнију суштину појавама и стварима.

Која од ових трију психологија треба да је предмет нарочите пажње учитељеве % На први поглед даје се познати да спекулативна психологија не одговара потребама учитељевим; она мора бити подаље ода њ. Њене аксиоме и резултате, наиме: да је душа бесамртна, способна за развитак све то може га се и тицати, али више узгредно, међутим емпиријска и рапионална психологија морају му постати прави путовођа у његовом раду; јер му оне сврћу поглед на истинито сазнавање спољњег света, и како се. све то сазнавање узима као „пигател- | но-духовна“ супстанција.

Али, и при свем овом има их који ће рећи: „Да је психологија заиста полуга васпитачког рада — то је само Фраза, теорија. без икакве стварне основе“. О тога је нужно да се горња тврђења покажу с њиховим утицајем у

практику. (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

гимназије.

П

После евега досад казаног, држим да ми није нужно говорити о томе, како важан значај имају школе за паш живот; јер се у њима добија правад, образују навике, склоности, погледи и уверења, која нам већим делом остају кроз цео наш живот, па и ако је преваспитање доцније у животу могуће,

и опет оно стаје тешких напора, и не

изводи се лако. Зашто су школе данас и обратиле на себе пажњу свију паметни људи, те се често састављају разне комисије, у намери да нађу и кажу пута и начина, како да се школе што боље унапреде и поправе. Разуме сео. да школске махане, као и средства и начини, за њихну поправку, могу само знати људи, који живе животом школиним, а не они који стоје на, висини