Učitelj

стурена по њој што се зову школе. У њих би требало да иду преко триста иљада. Из њих би требало да су изишли цела оба два милиона. У њих пођу до четрес иљада па на крају године остану тријес. Из њих је свега изашло мало преко сто иљада. Од десеторо деце, једно иде у њих. Од сто Срба и Српкиња пет су били у њима и знају највећу вештину овога света..

Загледујем се боље у та места и завирујем у њих. Место палата, то су кућери. Место сјаја и чистине око њих, оно је некака монотонија и оморина. Гледам у њих, — у њима страх! Намргођена лица стоје пред оним бледим сенкама и плаше их. Ове бледе сенке вире иза неких крекетала као миши из рупе, — и дркћу. На пољу се све топи, а овде се мрзне. Пегледам онамо апсане/! (место радионица). Послушам онамо праска и плач! (место народних

песама, детињских игара и младићеке |

среће). Забавим се мало дуже у њима — место љубави и пријатељства, видим општу мржњу. Место смишљености, видим маглу; место здраве логике, ветар. Ова места не знају ништа лепо, нити ја видим што у њима лепо. Овај свет зна само шта је сила, морање и мржња. ....

Погледнем шта уче. Ево шта. Једни свели живи говорни језик у неке Формуле, и место њега и добре употребе његове усмено и писмено, они дају деци ове Формуле. Други учинили то исто од рачуна и логике. Место бројева и величина у простору и њиних величанствених комбинација у природи и у уму, логици, они покупили готове дефиниције у речима и товаре их на претоварено памћење ђачко, те оно што би

1

| највише развијало велику умну моћ ч0-

векову и његову чудну логику, то је готово највише раслабљује и обаљује. Трећи би хтели да причају о свету садањем и прошлом, и о свима менама које су се вршиле у њему, те одатле да виде силе које га гурају напред да се мења, и изведу закони по којима се то кретање врши, па покупили сва имена људи и земаља, варбши и села, брегова и река, садашњице и прошлице, са силним цирама о величини и количини свега тога, и то дају деци да попамте па се тиме свет научио. Четврти грдосије природне : сунце, зве-_ аде, земљу, васелену, свели на неке мале фигуре геометриске и наобручају један круг на артији и то им је земља, ова гробна земна кугла, на којој је оволики живот и разноврсност покиптела, а све креће она дивотна сјајна звезда што је зовемо сунце. Место овога, чуда, око и више нас, пршка се по књигама, опет са шарама и речима. Пети су опет свели све природне појаве, силе и њине последице, велике законе природне по којима се све мене и појаве врше, у голе одредбе и малене опите, који су неприметни према овоме што остаје у природи овамо недирнуто и необјашњено, незнано. Шести би хтели да вежбају и окрепљују она измучена, и уседела мала тела, па то чине обртањем и превртањем на неким справама, по команди и у „Фигурама“. Седми би хтели да оспособљавају руке и очи ове мале чељади, те да се спремају за оне дивотне послове, што су поградили културу, и што се зову вештине; па свели сав тај величанствен посао на „циркле“ и „метар“, и опет разне „фигуре“, и „краснопис“. Осми