Učitelj

214

смешно и штетно. Она се (природа) не кити златом, не маже мирисима, а опет је сјајна и мирисава. Па ко природу да не воли: Ко да не слуша песмеин мелодије природних песника и музиканата ' — — Пустите ме оћу да уживам.

Ми тражимо да се са школском децом излави чешће у природу, да се по њеним дворанама чешће играмо. Шта више, ми би отишли још и даље, кад би нам природа дозволила Тт. ј. кад неби било кише, снега, зиме, ветра, ми се неби ни враћали кући, ми би дакле не само чешће излазили већ живели у природи. Свега најпотребнијега код · куће и у школи немамо; или ако га имамо, а оно у врло малој количини, које ће се потрошити за 2—8 сахата. Манимо се онога што нам шкоди и пођимо онамо куда нас чека поткрепљење и живот. „„Њеивети значи весело трчкарати по зеленој ливади у детинству ; брати цвеће усладе у пролећу;

. . свако доба живота има своју сласт и свој посао.“ (Мантегаца). Ево ми полазимо у природу...

Ж = Ж

Оћемо ли у природу само ради игре, весеља, задовољства и уживања, шетње, или ћемо у природу само ва то да поправимо порушено здравље. И за то, а и ради нечега другог, ради једне корисније цељи. Не тражимо у игри само телесно (или и душевно, да дух одморимо) задовољство већ тражимо науку у игри. „Чудновато“ рећи ће неко. „Хм, игра да да науку; игра је игра, наука је наука и она се добија мирним седењем у школи“ рећи ће други. Ми не делимо с њима наше мишљење. Истина је игра игра, али кад се игром

оће да постигне нека цељ, и кад се унапред зна начин којим ће се та цељ постићи, онда се у игри износи наука. Под речју игра изражава се оно што зовемо разним именима: шетња, игра, излет, путовање (екскурзија) итд.

Неки ћи бити радознао, шта се може изучити у природи. Или, неки ће мислити да ће се игром,» е тим природним животом дечијим, мимо школског крова, штетовати и неће се постићи оно што се тражи. Одговарамо им да погрешно мисле. У природи, у тој књиви над књигама, има свега чему се школска деца морају учити. То је књига из које су прекопиране све књиге на свету. —

Ми ћемо овде ма и укратко казати који се школски предмети могу у природи не само учити већ и научити.

1. Српски језик. Почетну наставу српског језика можемо врло лако изучити. Пуно предмета има у природи, којима се имена знају или незнају, подесни су да се о њима води разговор, те тиме да се деца упознаду у тачном и течном говору и извежбају говорна оруђа. Птице певају и дају нам свака свој глас, којим почињемо наставу у 1. раз. и гранамо даље док не дођемо до значења артикулисаног језика. Разна имена, каквоћа по: боји, изгледу, величини, тежини, употреби итд. добар је материјал за говор и разликовање видова јевика, а многобројним преставама боље ће се и правилније изучити језик тамо но у школи, у којој је врло мало предмета.

2. Земљопис ч познавање домовине. Ово и да не доказујемо, пошто сви ми и данас излазимо у природу, да посматрамо положаје: брда, равница, река,