Učitelj

278

За тим је седница закључена и прешло ве на братско здрављење и дружевно забављање.

Прва главна седница. 15. Маја. — Бторник.

У истоме локалу. Почето пре подне око 9.

Чланова, учитеља, око 800—900, међ ови-

ма до 30 женскиња и 30 других при![атеља дечијиг.

Предложени кандидати за часништво усвојени акламацијом. Скушштина отпева песму, молитву: „О ћешсег беј“.

Кмет вароши Бремена изађе с поздравом :

„Господо ! Почаствован сам с поруком, да вас, поштовану скупштину поздравим у име владе слободне бремљанске ошштине. Учитељство у главноме двоје жели од владе: 1) да му особити интерес указује. и 2) потпуну слободу да. Прво ће учинити ако свима напретцима у просвети доказује симпатичку предусретљивост, а друго, кад се педагогија сматра као вештина, то њен развитак захтева и потпуну елободу инпдивидуалитета. Држава треба да се меша органски и потпомажући, али индивидуалном развијању не треба да иставља никакве препреке ни ограничавања. Што год појединци из педагошких и природних наука озбиљно и вољно предложе, то ће заједнички рад свих и у интерету саме државе најбоље прихватити и испословати. У интересу је наше државе, да вам по"жели најбољег успеха у тежњама за ошште добро, јер плода и она отуда очекује. Према таким назорима пружиће вам и наша мала оно, што вам дају велике државе. — Учешће Бремљана, природне и вештачке красоте,

задовољност и све ставља вам Бремен, колико може, на расположење, да само безбрижно ваш рад вршите. У тој нади : „Добро нам дошли !“

После њега ступи на говорницу конзул Мајер, грађанин и председник месног централ. комитета.

„Кад је говорник, коме је живо одобравање изјављено, по препоруци овд. грађанства реч беседио, то дозвољавам себи, да исказаноме прикључим још некоју мисао и напомене са практичког гледишта. Предговорник, говорећи да школа шири опште обравовање и специјална знања, није напоменуо и захтеве практичког живота. Бремен је радинска варош у првом реду, и по томе упућен је на потребе радиности па тако и делателност њихових школа. Стотина младих људи шиље се преко светског мора с намером: да тамо или станишта заснују, или, обогатив се знањем и искуством, да се врате у домовину. И сам сам пре 52 године, с последњом намером и још да интересе моје радње јаче разгранам, више година провео с оне стране океана. тамо сам увек налазио: да Немци друге „нације“ надмашују у знању и умењу, али далеко за овима стоје у смотрењу практичког образовања, радне рутине и сигурности карактера; за то је говорник, да школа понајјаче томе тежи, да подмири те оскудице. Ако се то постигне, онда је немач. народности обигуран пут, да се са бојишта такмачења („конкуренције“) са странцима уздигне прва и највише у свету. По стротом осећању дужности желим: да се поред учења и то оствари, и да се доста на чврстини карактера поради“. — Говорник закључује свој поздрав с