Učitelj
дух потресе, потресе се још и физичка страна и то тако да наједаред други ток узме и циркулација. Откуд долази оно бледило на лицу после љутње или за време љутње, а такође и црвенило 2 Долази од поремећаја циркулације. У опште сви потреси матере преносе се и на дете, пошто је ово у непосредној вези са њом. Овај се потрес преноси са матере на дете у утроби исто онако, како се преноси и са једног дела тела на други. Како ли је онда детету у угроби кад за време љутње колебају се и живци и крв и мозак у његовој матери, као оно таласи на мору Сигурно није добро.
Сви зачетци у природи кад почну да се развијају траже неку мирноћу. Ову мирноћу траже у толико више у колико је нестаје у зачетку. И зачетак детета, као и сви зачетци у природи тражи мирноћу, а шта ли боже мој бива кад нема те мирноћег Шта бивар Свакако не бива, добро са оним зачетком. Човек да живи тражи да једе, а кад нема да једе он умире. Да би постојао прет на руци треба артерије која би уводила крв у прсту, а шта ће бити, када нема артеријер Крв неће моћи да долази и он би увенуо. Захтевају се извесни услови, па да нешто постоји. Тако исто мирноћа је услов, да се зачетак почне бар правилно резвијати. Истина можда је бивало да није бивало мирноће, па се је ипак зачетак развијао, а ко зна, може бити, аљо нема мирноће неможе се никако зачети. И ако има такових случајева, да нема мирноће, а да се зачетак отпочне развијати, ипак се неможе тврдити, да мирноћа, није услов бар за правилни развитак детета, и ако је нема, да дете неће имати извесну валинку — ману без које би било да је било мирноће. Мирноћа је услов за развитак детета док је у утроби.
Љутња ремети тишину духа и правилан ток циркулације. Кад је тако она ремети и услов дечијега развитка и према томе шкодљива је за дете. Тешке жене свакако требају се чувати од љућења. Но питање је, да ли само љутина ремети мирноћу 2 Има и других врста потреса душевних. који
0
имају уплив на тело и дух, као и љутина, па и ако се другше именују, и ако их другше човек осећа. Зар претерана полна љубав ; зар претерана. нека бојазан ; зар претерана плашња, а нарочито оне плашње, које су тренутно произведене; зар претерана нека радост; зар претерана чезња, претерана туга, — све ово зар непотрише дух и тело, као и љутња 2 Потрише и још како! Ми смо узели љутњу, не зато, да препоручимо, да се ваља само од ње чувати, но смо узели само њу, као пример за доказивање шкодљивости потреса.
Врх свију захтева. од трудне жене постављамо и овај да се чува од душевних потреса бар у колико може, па макар били ти потреси слатки макар били горки.
До сада смо говорили о васпитању детета док је у утроби матере, а сада можемо прећи на васпитање детета, кад се јави на свет. Васпитање детета кад се јави на свет већ је по форми, ако не иначе, другше од васпитања док је у утроби. Дете док је у утроби, оно је било у другшим приликама ; у њему је било живота, али тај живот још се није упустио у борбу са. спољпом природом, а кад се јави на свет онда ступа у ту борбу. Опољна природа одма почиње својом пезграпношћу, по дечијој природи, да руши физичку страну, почиње де руши чула. Да ли је ово намерно Да ли је намерно или не, то и није овди питање. Главно је то, да у спољњој природи има такових прилика, које рђаво раде по дечији развитак. Осем овога и појмови данашњих матера, по неговање деце ужасни су непријатељи детету, Мати одма почиње да му везује слободу. Зашто се јадно јавило на свет» да ужива слободу, и то по самој својој природи. А шта “раде данашње матере, дозвољавају ли им ту слободу 2 Не.
Васпитавање детета, кад се јави на свет двојако је. Једно је физичко а друго духовно. Ми ћемо да расмотримо, шта, треба радити па да из тога рада изађу повољне прилике за физично васпитање, шта пак треба радити, па да изађу повољне птрилике за луховно васпитање.